четвртак, 10. нов 2016, 20:00
Код два бела голуба
Стеван Сремац је рано показао "јаку опсервацију за хумористичне ствари, које су нам биле пријатне и кад су се нас тицале. Био је неодољив", забележио је Сремчев друг Сретен Пашић.
Кад би нам што читао или препричавао, чинило нам се као да ту књигу тек тада осећамо и разумемо. Необично је волео Сервантеса, Гогоља и нашега Јашу Игњатовића. Поједине ситуације из Дон Кихота приказивао нам је с таквим жаром да би му највећи глумци завидели на оним симпатијама према њему омиљеним типовима. Сремац се увек кретао између две крајности: или је нешто исувише мрзео или је сувише волео. Ни према једној ствари или личности он није био равнодушан; није хтео да зна ни за какву конвенционалност. Отуда оно његово чудно држање у друштву, често тражење самоће. Али кад би се нашао међу друговима које воли и кад би говорио о предмету који га у том тренутку занима, тада би се или гушио од грчевитог смеха, или би буктао од гнева.У оба случаја - или кад се смеје или кад се љути - био је неодољив."
Поводом годишњице пишчевог рођења, 11. новембар (по старом календару)1855. године, испричаћемо анегдоте из његовог живота.
Радио Београд 1, 20.00
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари