Код два бела голуба

„Њeгoв рад представља спону између Вука Караџића, Даничића и Новаковића, с једне стране, и Александра Белића и осталих српских филолога 20. века, с друге стране", истиче филолог Љиљана Костић. Најзначајнија Стојановићева дела су монографија Живот и рад Вука Стефановића Караџића и Стари српски родослови и летописи. Приредио је и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.

Књигу о Вуку објавио је 1924. године о свом трошку, пошто издавача није могао наћи. С временом монографија је постала најважнији извор за проучавање Вуковог реформаторског рада и била полазиште за настанак других књига о Вуку Караџићу. Сматрају је за најпоузданији извор драгоцених података о значају целокупног Вуковог грандиозног дела. Репринт је објављен 1987. године поводом двеста година од Вуковог рођења. У поговору студије Павле Ивић је написао:

„...Нико се пре њега није тако свестрано бавио Вуковим делом, а нарочито појединостима из његовог живота пуног мена и потреса, о којима управо Вукова кореспонденција пружа неисцрпно мноштво обавештења... Журећи да обави тако много разних послова, он није штедео себе, али је штедео време, не одвајајући га увек довољно за минуциозно филолошко проверавање сваког слова у тексту. Његова дела нису увек слободна од омашака, тих неизбежних последица хитње. Ми му ипак остајемо захвални."

Ta захвалност изостала код оних који су дозволили да се недавно поруши Стојановићева родна кућа у Ужицу. Да ли ће се генерације Ужичана осећати посрамљено и тужно што није сачувана кућа једног од њихових најзначајнијих суграђанина?

Радиофонски приказ текста објављен је у петој књизи „Код два бела голуба - Стари Београд" , 2015.

Радио Београд 1, 20.00

Слика са насловне стране: Љубомир Љуба Стојановић