Код два бела голуба

Почетком пролећа 1937. године, у излозима београдских књижара, светлост дана je угледала ретка, драгоцена и преко потребна књига у два тома, која чини темељ сваке озбиљне културе. Била је у тамнозеленом, платненом повезу и звала се: Лексикон страних речи и израза аутора Милан Вујаклије; издавач је био Геца Кон - онај који је између два рата српску културу задужио многим значајним делима. Од тадашње културне јавности Лексикон је био дочекан оправданом хвалом.

Владимир Бабић je записао:

„Иако ретко, ипак се дешава да се понеки сан младости оствари у зрелом, мужевном добу појединца после великих препрека и огромних напора. Тако је г. Милан Вујаклија, познати преводилац многих одабраних научних и белетристичких дела, чији су успешни и коректни преводи извесних чланака и расправа немачког филозофа Артура Шопенхауера с правом запажени у редовима наше интелектуалне читалачке публике - своју замисао још из ђачких клупа о изради једног филозофског речника - после готово три деценије - знатно проширио - остварио је у изради великог Лексикона страних речи и израза."

Када је Лексикон објављен, али и касније, стручне оцене дела биле су јединствене:
Вујаклијин Лексикон није проста и вешта компилација речника какве су већ имали други народи; аутор је имао и такве речнике при руци, али се у прављењу властитог дела и тумачењу страних израза и појмова ослањао на лексику, усмену или написану, коју је налазио у матерњем језику.
Остала су сведочења да је Вујаклија све брижно и студиозно бележио и да је увек за свако тумачење налазио адекватан израз, сваком разумљив и доступан."

Како је тада оцењено и пророковано Лексикон је надживео време и све његове мене и остао да траје. Одавно је постао појам по имену свога аутора, јер га већина корисника не тражи по званичном наслову него по њеном творцу - Да ли имате Вујаклију?

Радио Београд 1, 20.00

Насловна страна: импресум првог издања 1937.