Код два бела голуба

Осамдесетих година претпрошлог века, у Бечу, међу нашим младим интелектуалцима, јавља се идеја о покретању књижевних листова. Године 1874. Коста Мандровић, књижар и преводилац, Стеван Ћурчић, новинар и Јован Стефановић Виловски, као власник, покрећу лист „Србадија“. Убрзо затим, Никола Капамаџија, председник српске православне општине у Бечу, покрећу лист „Млада Србадија“, а 1876. године Коста Мандровић, после свађе и разлаза са Ћурчићем, оснива „Српску зору“. У листу, који је пре свега био намењен лепој књижевности, несумњиво су прву реч имали  представници наше белетристике.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Стефан Митров Љубиша је био душом и телом пријатељ „Зори". Када је о њој причао, казао би „наша Зора" или „наш лист", што је доказ колико се са њом идентификовао. Он није био само сарадник „Српске зоре" већ и агитатор и пропагатор који је много учинио да се број читалаца повећа у Далмацији.

Из те прве година излажења књижевног листа, један од најпознатијих сарадника био је Љуба Ненадовић. Њему је као и Љубиши „Зора" била нужна да може у њој стално штампати све оно што је за време свог бављења у Црној Гори написао.

Роман Јакова Игњатовића „Вечити младожења" објављен је у „Зори" 1878. године.

Ко су све били књжевници, сарадници „ Зоре", говоримо у вечерашњој емисији.

Радио Београд 1, 20.00

Насловна страна: Анастас Јовановић, Градска капија у Бечу

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом