петак, 11. мар 2016, 20:00
Код два бела голуба
Дуго се сматрало да је рукопис „Историја Београда“ Тодора Стефановића Виловског изгубљен. Сплетом срећних околности имамо прилику да представимо један његов део. Виловски је дуго писао историју Београда на основу архивске грађе и објављивао у часописима, тако да се његово дело може сакупити и објавити. Ми смо одабрали део текста „Стари Београд, постанак и развитак српске вароши и културне и друштвене прилике у њему од 1820. до 1850. године.“
Од 1820. до 1830. године показује наша престоница све знаке вароши која се налази у прелазном стању. Сем у турском крају, на Дорћолу и Зереку, где је била компактна маса турских кућа са баштама и чесмама, све је остало у Београду било још у постанку, сокаци шути, куће мале и неугледне, калдрма турска, тамо где је има, иначе блато до колена и нечистоћа за причу.
О првом покушају регулисања српске вароши у Београду 1834-1836. године Виловски наводи:
...Изгледа да се кнез Милош није могао одлучити да из Беча доведе архитекте као што му је Фелбер предлагао. Остао је, дакле да овај посао раде домаће снаге тј. зидари из старе Србије, међу којима је било вештих и искусних мајстора, но којима је недостајало више знања о инжињерији и архитектури. Регулисање нове вароши, није разуме се извршено онако како су то замишљали кнез и његови саветници. Приватна лица куповала су плацеве и зидала куће где и како су хтела. Нове улице имале су за свој постанак да захвале природи терена на коме су грађене или здравом инстинкту кућних зграда, а никаквом срачуњеном плану... Тако је ето постала Савамала, крај дотле ненасељен и пуст, а сада средиште српског националног политичког и економског живота у Београду, коме је судбина наменила задатак да буде језгро новој српској вароши...
Радио Београд 1, 20.00
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари