Фамилиологија

"Драги мој Зијо, знам да пишем писмо које не може стићи свом адресанту, али се тјешим тиме да ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. Касна је ноћ и мени се спава. У ово глухо доба разговара се само с духовима и успоменама, а ја, ево, размишљам о златној паучини и сребрној магли твојих прича, и о страшном крају који те је задесио у логору Јасеновац.

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом..."

Ово је делић писма које је Бранко Ћопић писао пријатељу, Зији Диздаревићу. Писмо стоји на почетку драгоцености која се зове "Башта слезове боје"... Има га и у нашој Породичној причи о Ћопићу коју казује Миливоје Млађеновић професор на Педагошком факултету у Сомбору.

Гошћа у студију је млада, талентована певачица Ана Ћурчин. Ето прилике да се и она, с нама, опрости од музичке легенде, Дејвида Боувија...

Аутор: Весна Ћоровић Бутрић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом