Код два бела голуба

“Човек не говори само када има, већ и када нема шта да каже. Као толике друге способности и моћ говора се даде изокренути, употребити у наопаке сврхе, све док му се основни смисао не поништи. Тада настаје лабављење говорног саобраћаја, а почиње , брбљање. Говор не служи да би се нешто саопштило, већ се опонаша изрицање. Ово нам се најчешће дешава на седељкама и у кафанама, на скуповима и јавним местима, са тих простора брбљање је прешло у новине, па у неке књиге. Људима се чини да се и простим натрпавањем речи може штошта изразити, а надају се да ће квантитет сам од себе напослетку прећи у квалитет,” написао је Милован Данојлић поводом објављивања петог, проширеног издања књиге "Мука с речима", 2013. године.