Таласање

Колико је ово контроверза пресуда и још један преседан Хашког трибунала ?

За Таласање говоре: Никола Селаковић, министар правде Владе Републике Србије; адвокат Јован Симић, саветник бившег председника Србије за питање сарадње са Хашким трибуналом и Михајло Бакрач бранилац Франка Симатовића.

Аутор Зорка Ђукановић.

                                      ***************************

Жалбено веће Хашког трибунала поништило је првостепену пресуду Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, који су пре две године ослобођени одговорности за ратне злочине. Наложено је ново суђење "по свим тачкама оптужнице". Истовремено, њима је одређен притвор "до даљег налога" суда. Како је навело Жалбено веће, првостепено веће је у процесу направило "основне грешке".

У разговору за Таласање Радио Београда 1 министар правде Никола Селаковић је рекао да је пресуда жалбеног већа Хашког трибунала којом је укинута ослобађајућа пресуда Јовици Станишићу и Франку Симатовићу у најмању руку изненађујућа:

Изненађујућа из разлога што одступа од претходно постављених принципа и стандарда које је поставио сам Хашки трибунал. Кроз ову пресуду се показује да судијама Жалбеног већа у овом предмету нису били битни ни принципи, дакле начела, стандарди које је сам Трибунал у својој досадашњој пракси, која је дужа од 20 година - поставио. Да је те принципе и стандарде прекршио. Овде је реч о изостанку сваке врсте правне предвидивости. Правна предвидивост јесте један од кључних елемената владавине права. Овим начином поступања, оваквом одлуком Хашки трибунал је показао да правне предвидивости нема, или ако хоћете да и кажем као правник али и као политичар, правна предвидивост изгледа само постоји када на оптуженичкој клупи седи неко ко потиче из државе Србије или из Републике Српске или из некадашње Републике Српске Крајине, и ко је био у органима власти или у војним ланцима командовања војске која је носила префикс Српска или Војска Југославије. Дакле, само у тим случајевима, нека предвидивост постоји.

Хашки трибунал је имао већ раније идентичне ситуације као ситуацију у случају Станишића и Симатовића. У ком смислу - идентично је чињенично правно, постоје ослобађајуће пресудее у идентичним ситуацијама, такве пресуде нису укидане. Насупрот томе, оне су правоснажне. Захваљујући таквом поступању Хашког трибунала, на слободу је изашао један Анте Готовина, који сада може свугде у свету да каже: ја имам пресуду на основу које сам ослобођен, моје руке нису крваве, ја нисам учествовао ни у чему што је имало злочиначки епилог или префикс. Али зато се дешава да се Јовици Станишићу и Франку Симатовићу пресуда базирана на таквој врсти примене правних принципа и стандарда Хашког трибунала укида. То заиста је у најмању руку, као што сам рекао изненађујуће, а за мене скандалозно.

Министар Селаковић коментаришући досадашњу, а и будућу дужину суђења, каже да нема говора о суђењу у разумном року:

Може се слободно назвати суђењем ван икаквих граница разума. Дакле, далеко, далеко је више прича о суђењу о разумном року. Погледајте само предмет Војислава Шешеља, шта се ту дешава, колико ту суђење траје. Без обзира на политичке разлике које постоје између странака којима припадамо он и ја, без обзира на политичке ставове које заступамо. Ми овде причамо о поступању једног судског органа и о заштити права једног човека као оптуженог, односно окривљеног у том судском поступку.

Дакле, ја сам навео овај пример као најдсрастичнији пример. А, мислио сам да је немогуће надмашити га, очигледно да сам се преварио - изгледа да га надмашује управо овај предмет Станишића и Симатовића.

Селаковић потврђује да Влада даје гаранције да ће се Симатовић и Станишић одазвати сваком позиву из Хага.

Ја очекујем да њихови браниоци захтевају њихово привремено пуштање на слободу до почетка суђења. Тај почетак суђења, када се може очекивати, не верујем да ико зна нити у Трибуналу, а понајмање овде ко може да нам каже када се очекује почетак тод суђења. Тим пре што је рок постојања, да се тако изразим, Хашког трибунала закован за 2017. годину и по свему судећи понављање поступка овде, у овом случају, могуће да ће бити поверено тзв. резидуалном механизму међународних судова, а тај механизам још увек није у потпуности формиран.

Гостујући такође у Таласању, Михајло Бакрач, бранилац Франка Симатовића каже да би већ сутра  Симатовић и Станишић  могли да се врате  у Србију, након што уз гаранције Владе Трибунал поступи по захтеву одбране да се бране са слободе. Он напомиње да никада до сада се није десило као сада са укидањем пресуде у Хашком трибуналу.

Хашки трибунал, онај део који се односи на злочине на простору бивше Југославије престаје 2017. године где треба да се окончају сви процеси за злочине на простору бивше Југославије. Резидуални механизам иначе траје и овај случај је сада пред тим механизмом. Што се тиче повратка Станишића и Симатовића ја искрено верујем да постоји клима да се њихов повратак у Србију већ деси до Нове године и да се бране са слободе. 

То ново суђење које по свим тачкама креће из почетка не може брзо ни да почне, јер одбрани треба, само да се поново припреми за поновно суђење, треба годину и по до две, па процес суђења, па жалба, што значи у најмању руку минимум 7 година.

Јован Симић адвокат и саветник бившег председника Србије за питање сарадње са Хашким трибуналом за Радио Београд 1, каже да мисли да је то урађено да би се продужио век Хашком трибуналу, а ми смо у Србији за то најпогодније тло. У Трибуналу, који Симић оцењује и као политички суд, нема врсних стручњака, чак је било јачег  потенцијала на страни адвоката него на страни судија:

Хашки трибунал је један паразит који није радио у разумном року јер тамо разумни рок не постоји. Сада кад би могли да у Стразбуру покренете поступак, они би платили велике одштете за ово што су урадили.

Мислим да смо у целом поступку Хашког трибунала ми овде експеримент, ту мислим на Србе и Србију. Друга страна је да им нешто треба, при том не мислим да ће они сада нас нешто, јер немају чиме, поглавља за приступ ЕУ смо отворили. Ово је чисто да вежбају на нама за нове злочине који се дешавају на актуелним ратиштима у свету, попут Сирије итд.

Коментаришући поновно враћање у жижу јавности рад Трибунала због случаја Шешеља, али и чланова СРС-а због непоштовања суда и утицаја на сведоке, министар правде Никола Селаковић каже да се не би бавио спекулацијама шта стоји иза тога:

Хашки трибунал од почетка свога рада представља једну мешавину, или покушај мешавине права и политике. Ја не желим овде да причам о било каквом политички мотивисаном раду Трибунала. Желим да веујем да то није тако, мада ме с времена на време одлуке Трибунала разувере у том мом уверењу да то није тако. Верујем да тако реагује и целокупна јавност Србије. Скренућу пажњу и вама и вашим слушаоцима на нешто што сам говорио пре отприлике пола године. Када су ухапшена нека лица као осумњичени за злочин у Сребреници, који су били припадници Војске или снага Републике Српске, ухапшени су на нашој територији и започет је истражни поступак против њих пред Тужилаштвом за ратне злочине. И тада сам управо у Народној скупштини вашим колегама новинарима дао једну изјаву где сам поздравио то хапшење јер ниједан злочин не треба да остане некажњен. Али сам такође дао следећу изјаву, рекавши да јавност Србије с правом, напокон, већ једном очекује истражне поступке у зочинима који су извршени над припадницима српског народа.

Пре непуних месец дана или око месец дана, у организацији ОЕБС-а одржан је један скуп у Београду, где су представници тужилаштва за ратне злочине оптужили мене као представника извршне власти због притиска на њих, а моја реченица је гласила да грађани Србије с правом очекују истраге и судски епилог злочина који су вршени над Србима. Ми можемо после више од две деценије рада Трибунала да подвучемо црту и да кажемо да је Хашки трибунал заиста за резултат свога рада имао задатак, или ако то није био задатак - оно поставио неки резултат - у коме за злочине над Србима није одговарао нико, а у којем су такође за све злочине над свим другим народима на подручју бивше Југославије највише одговорни Срби. И не знам који то закључак било ко други разуман може да извуче из одлука Трибунала више. Оваква скандалозна одлука о понављању читавог судског поступка Јовици Станишићу и Франку Симатовићу јесте само један додатак читавом том низу некада непринципијелних, некада изненађујућијх, некада болних одлука Трибунала, и да ли је овде реч о томе да неко покушава да наметне Хашки трибунал опет као политички фактор условљавања Србији - не желим да размишљам на такав начин. Србија, као што сте добро упознати отворила је прва преговарачка поглавља за улазак у ЕУ. Србија се припрема за отварање поглавља 23. Један од делова тога поглавља јесте Национална стратегија за процесуирање ратних злочина.

Министар правде је у емисији Таласање рекао да очекује да до краја године буде завршена јавна расправа по питању те стратегије:

Такође, очекујем, да до друге половине јануара добијемо усвојену стратегију процесуирања ратних злочина. Да након усвајања те Стратегије започнемо са израдом тужилачке стратегије везане за ратне злочине. Мислим да је то добро. Први пут смо постигли потпуни консензус, да кажем једну добру сагласност између свих учесника у том процесу. Како државних органа, тако и правосудних органа, али и цивилног сектора. Мислим да имамо и из самог Хашког тужилаштва добро мишљење о тој стратегији коју треба да донесемо. То ће ићи у свом смеру. Србија је држава која не жели да било коме, било када у будућности да да за право да каже да је у њој неко ко је своје  руке окрвавио, неко ко је нарушио свети симбол српског војника, војника који је први устао против Отоманског царства, војника који је прешао албанску голготу и ослободио отаџбину, војника који се борио против фашизма у Другом светском рату. Свако ко је ту - свети симбол српског војника - честитог и поштеног укаљао чинећи злочине - тај треба да буде кажњен. Србија са тим иде у будућност и у Србији неће некажњивост бити правило оних у чијим државама је некажњени злочин правило. Који се тиме диче, они нека се брину за систем моралних вредности у друштву који шире. Србија неће стати раме уз раме са таквима. Она ће зарад свог народа, зарад својих грађана спрати љагу са читавог народа да је злочиначки и рећи - онај који је извршио злочин тај има своје име и презиме, он ће бити осуђен када то буде доказано на суду и издржаваће своју казну.