субота, 26.09.2015, 13:05 -> 12:16
Гости из прошлости
Почетком двадесетог века игра која је царевала делом света већ бар пет деценија, стекла је право грађанства на обалама Сене. Игра је брзо и радо примљена у граду светлости јер није била налик на помало банални кан-кан са Монмартра. Било је у њој елегантних покрета, сталожености и привлачности, уопште није личила на игре поникле у ''Мулен-ружу''. Знало се једино да је пренета из Јужне Америке и Парижани су јој дали танго Аргентино.

Autor:
Уредник - Мирјана Блажић
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Међутим, становници Париза, који су напрасно били одушевљени тангом, иако строги оцењивачи свих нових игара, нису ни слутили да је игра већ тада била стара један век и да су је Шпанци пренели у Латинску Америку крајем осамнаестог века. Још мање су знали да су дворови неких владара били позорница разних немира у вези са тангом пре доласка у Европу.
Никада није све само у игри и забави. У Јужној Америци најпре је црква устала против игре у паровима чија се мода све више ширила. Јер, танго није освојио само младе, него и високе слојеве некадашњег Буенос Ајреса. Упркос громким протестима најчувенијих и најутицајнијих верских поглавара, класичне игре - менуети, контредансе и друге, изашле су из моде. Танго је био проклињан са предикаоница. Када се уплео вицекраљ, неки свештеници су били премештени у унутрашњост, али проклињање танга није престало. Било је само мало ублажено, а његовим поклоницима се претило, само мало мањим казнама на другоме свету:
„`Игра` сама по себи није богохуље ако је онај ко је игра прожет божанском љубави... игра може да склопи брак са госпођом `оданост вери`" - говорили су свештеници.
Аутор другог дела емисије о тангу - Бранислав Тодоровић Клинић.
Радио Београд 1, 13.05
Коментари