Код два бела голуба

Београђани су, нарочито они имућнији, још у другој половини 19. века прихватили обичај одласка на излете. Говорило се да нам је то "од Турака остануло". Било је то делом и под утицајем Европе где је било врло модерно ићи у природу.

Ишло се радо у Топчидер и Кошутњак. Назив Топчидер постао је од две спојене речи. Топџи - на турском значи нешто што је везано за топове и артиљерију, уопште, а дере - је реч персијског порекла и означава удолину између два брда, којом често пролази каква река или поток.

Заслуге за бројност дивљачи у Кошутњаку приписују се принцу Александру Виртенбершком, војном команданту Београда, за време аустријске окупације у првој половини 18. века. У шуми надомак града, 1725. године основао је неку врсту зоолошког врта. Како је било највише кошута, цео тај крај је назван Кошутњак.

О неким занимљивостима из историје та два излетишта говоримо у вечерашњој емисији. Радифонски приказ текста Алмире Котло преточен је у трећу књигу "Код два бела голуба - Стари Београд".

Радио Београд 1, 20.00

Слика са насловне стране: Кошутњак.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње