петак, 13.03.2015, 14:05 -> 12:37
Караван
Синоћ сам била у једној кафани и уживала у музици. То ме је навело да размишљам о томе које би песме певале или волеле да чују у кафани неке наше виђеније личности.
Почнимо са нашим најчувенијим певачем, Ивицом Дачићем. Он би започео вече песмом Запевајте другови. Онда би му се придружио Милутин Мркоњић песмом Није живот једна жена, а Маја Гојковић би зацвркутзала: Чија ли си, чија ли си.
Онда би се чула песма заштитника грађана Синише Јанковића Ја немам права, и песма Драгана Марковића Палме Расуле се косе моје. Из ћошка би, у пола гласа, запевао и Борис Тадић Некада си моја била, а своје певачке способности Александар Вулин би показао песмом Бисеру бели.
Лепа и талентована потпредседница Валде Зорана Михајловић огласила би се хитом Не дај да нас раставе, а наставио би Синиша Мали отпевавши С' намером дођох у велики град. Песми не би одолео ни Горан Пајтић па би запевао Баш ми се не да. Велимир Илић би закукао певајући Празна чаша на мом столу.
Александар Вучић не би певао, али би њему запевали на увце Учини бар један погрешан корак.
Тома Николић би са радошћу запевао Пече чича ракију. Вече би се завршило хорским певањем: прво би преговарачки тим отпевао Од извора два путића, затим громогласно и Влада Војводине Ко те има, тај те нема.
Сложно би се огласили посланици Скупштине Србије песмом До два коња, а обадва врана. Пред сам фајронт народ би запевао Леле, леле.
Аутор текста: Милена Шишкин
Коментари