Гости из прошлости

Било је то лето 1404. после рођења Христа, када је руски велики кнез Василије Дмитријевич позвао мајстора Лазара Хиландарца, који је на његовом дворцу, иза цркве Свете благовести, на Саборном тргу московског Кремља, направио механички сат на торњу. Лазарев сат био је чудо онога доба. До његовог доласка звонар је зурио у сунце и сунчаник, и ударцем чекића у звоно оглашавао дневне часове. По мраку и облачном времену, сати би онемели, и свако их је до првог сунца рачунао како хоће и како му треба.

"У Италији за тридесет година под Борџијама било је ратова, терора, убистава, крвопролића - али они су имали Микеланђела, Леонарда да Винчија и ренесансу. У Швајцарској је владала братска љубав, 500 година демократије и мира, и шта су измислили? Сат с кукавицом." Тако каже глумац Орсон Велс, као Хари Лајм у филму "Трећи човек" и... греши. Та омашка не иде на душу сценаристе и писца, Грејема Грина, јер је Велс током снимања, на захтев редитеља да још нешто каже у том кадру, парафразирао текст из једне књиге енглеског сликара Вислера из 1885. године.

Сат са кукавицом нису измислили Швајцарци, него Немци, и то они са Шварцвалда. Механичке птичице су на сваких сат или пола сата певуцкале и раније, али не и кукавица у дрвеној кућици поред пруге или у ловачком кућерку, са шишаркама као теговима, и римским бројевима за сате...

Он је времешни енглески господин који с годинама изгледа све боље. Додуше, мало се криви у страну, али засад занемарљиво. На његовој казаљки зауставили су се Петар Пан, Венди, Мајкл и Џон не би ли се орјентисали на путу за Недођију; његова казаљка спасила је живот главном јунаку филма "39 степеница", у свој својој лепоти види се иза Мери Попинс која с кишобраном у руци лети изнад Лондона, глумио је и са Џемсом Бондом у "Операцији гром", и где год се сликала енглеска престоница. Прво су га звали по краљици Викторији, у новије време по краљици Елизабети Другој, али у целом свету знају га по надимку - Биг Бен.

"Постојаност памћења" - уље на платну Салвадора Далија из 1931. године. Мекани сатови из којих цури време и претаче се у нашу подсвест. Ајнштајнова теорија релативности или сир камамбер који се топи на сунцу? Дали је био за камамбер.

Сунчани сат показује време помоћу сенке гномона на кружној часовној скали. Гномон може бити обичан штап, а може да буде и нека уметничка финеса. Најстарији су они у Лондону и у њујоршком Централ парку, а оба су донета из египатског града Хелиополиса, где су показивала време пре 4 миленијума. Направљени су од гранитне стене, тешки су 186 тона и високи 20 метара.
Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стране: Лазар Хиландарац показује минијатуру свог сата кнезу Василију Дмитријевичу