Караван

Све и да је то што Николић тврди тачно, шта је то што би уходе скривене у распалом комбију испред Старог двора могле спектакуларно да чују и сазнају?!

Можда за неку расправу између председника и прве даме у којој би Драгица тепала Томи да је лепши и од Путина и од Обаме. Председник би се сложио за Обаму, али би својој супрузи оштро замерио што је њега прогласила за боље изгледајућег од великог Владимира Владимировича.

Могли би да чују и председника у разговору са неким од својих генијалних саветника. Рецимо са Оливером Антићем или Симом Чулићем. Али све што би уходе чуле, већ истог дана би сазнала и јавност из неког председниковог гафа урађеног на препоруку поменутих саветника.

Из пресретнутих телефонских разговора, уходе би могле да открију како председник подржава свог пријатеља по снајине линије, министра Милана Бачевића. Николић би, као искусан копач, Бачевића охрабривао да копа где год стигне, па макар се радило о каналу, о никлу, о благу цара Радована, па чак и о рупи за бекство из Губеревца, ако дотле дође.

Уходе би прислушкивањем могле да дођу и до веома корисних информација о особама из Бајчетине које од председника позајмљују казан за печење ракије, о томе како је родила јабука, шта је омело шљиве да дају пун род и како напредује засад у пластенику.

Оно што никако неће моћи да сазнају је ко ће тог дана бити одликован.

Разлог је веома једноставан - сви већ јесу.

Писац текста: Александар Стојадиновић

Радио Београд 1, 14.00