Винсент ван Гог очима Пола Гогена и Јохане ван Гог

О њиховим данима у Арлу - Пол Гоген:

"Винсент је наваљивао и ја сам дошао у Арл. Говорио је како жели да оснује уметничку колонију, некакав Атеље југа, чији бих ја био управник. Сироти Винсент, био је тако ватрен, толико је заноса било у њему. Читао је Тартарена Тарасконца и убедио себе да постоји неки чудесни југ који треба дочарати ватреним бојама. Те су боје избијале са његових слика. Сунцем су натапале читаву долину Камарга.

У мојој жутој соби, цветови сунца пурпурних очију издвајали су се са жуте позадине, купали су ножице у жутом ћупу, на жутом столу. У једном углу слике, потпис: Винсент. Жуто сунце које пробија кроз жуте завесе моје собе преплављује златом све то цветање и, ујутру кад се пробудим и погледам из кревета око себе, чини ми се како је све то лепо. Винсент је волео жуто, волео је сунчеве зраке. Грејали су му душу. Гнушао се магле. Била му је потребна топлота.... или можда топлина?

Ту су и две огромне ципеле, изношене, изобличене. Винсентове ципеле. Оне које је обуо једног јутра, да би пешице отишао из Холандије у Белгију. Млади свештеник који је управо завршио теологију као и његов отац, отишао је да у рудницима види оне које је звао својом браћом. Ма, већ тада је био луд. Винсент је поверовао у Исуса који је волео сиромашне, па је његова душа, сва прожета милосрђем, желела и утешну реч и жртву за унижене, да потуче имућне.

То што је Библију спустио у рударско окно и подучавао обичне раднике било је корисно само под земљом. За власт је то било непријатно и Винсент је опозван. Породица је хтела да га притворе из "здравствених" разлога, али његов брат Тео није дао. Много су се волели њих двојица. Тео га је помагао целог живота. Помагао је и мени, продавао ми је слике, али то сад није важно. Важан је дан када је у окну све плануло жутим..."

У "Гостима из прошлости" - Винсент ван Гог очима Пола Гогена и Јохане ван Гог.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић.

Радио Београд 1, 13.05