Караван

А Србија је земља у којој гладује више од милион људи, незапослених је скоро исто толико, а на лечење могу да рачунају само они "срећници" који болују од подобних болести.

Ипак, у поређењу са реконструкцијом Владе, све су ово другоразредни проблеми.

Јер, признаћете, ипак је важније то да ли ће се Млађан Динкић самосменити и на своје место поставити неког другог неспособњаковића из своје странке, од тога да ли ће неки сиромах наћи посао како би себи и својој породици обезбедио макар корицу бајатог хлеба или од тога да ли ће нашим грађанима бити пружена права прилика да се лече.

Важније је то да ли ће Дачић уместо "махера за малу матуру" на место министра образовања поставити неког ко би упрскао и упис у обданиште, или на место неимара Мрке неког ко ће да до оре српске друмове. Важније је то да ли ће уместо Славице Ђукић Дејановић, на место министра здравства Дачић довести свог чукундеду врача.

Важније је и то да ли ће први потпредседник уместо Алисе Марић довести неког ко је у основној школи био ослобођен фискултуре, или уместо Горана Кнежевића, поставити неког од прикривених потомака фамилије Борџија.

На крају, важније је да ли ће уместо Браце Петковића, на место министра културе бити именован неки бивши колега председника Николића који би имао част да над српском културом обави последњу комуналну радњу.

Све је то важније од гладних, незапослених, болесних и убогих. Они свој датум још нису добили. А када на места досадашњих незналица дођу још гори кадрови, многи од њих, вероватно и неће.

Писац текста: Александар Стојадиновић

Радио Београд 1, 14.00