Бока которска

"Сву ову земљу око залива, од Котора па доље до мора", записао је Вук Караџић, "звали су Млечићи - Боке ди Катаро, (ушће которско), и отуда је и међу нашијем народом онуда постало име Бока.

Ришњани приповиједају да је на овоме заливу било негда главно мјесто Рисан (као што је сад Котор), и да се онда ово није звало Боке ди Катаро, него Боке ди Ризано, па кад је доњи рисански град пропао у море, онда је код тора (гдје су се овце држале) постављен темељ Котору."

"Рисан је давао некад име цијеломе залијеву, док му га не уграби Котор". Тиме је писац Стефан Митров Љубиша хтео да каже да се Бока у старо време звала Рисански затон, а Бокељи се зваху Ришњани.

"Бока се први пут у повесници помиње око 229. год. пре Христа, у време ратовања краљице Теуте", пише Матавуљ. Орбини прича да су тројански бегунци населили ту земљу - дакле да је на њој први пут упирио огањ исти народ који и у Риму. Други веле да је Сицилија њена мати-отаџбина, јер је Дионисије Сиракуски тиранин послао прве насеобине онамо, а Тит Ливије ставља Боку у варварску Илирију.

Историчари још помињу да Теута, после утврђења мира са Римљанима, проживи своје последње дане у Рисну. Стару Илирију већим делом подвргоше Римљани око 168. год. пре Христа. Тек касније повесничари помињу Котор, који зову Супербум Асцривиум. Тај је град био подаље од данашњега..."

У "Гостима из прошлости" - Бока которска.

Аутор и уредник емисије: Мирјана Блажић

Радио Београд 1, 13.05