уторак, 11.06.2013, 14:05 -> 12:26
Караван
Једна млада породица која живи у Ваљеву и прилично често долази код својих родитеља, тј. баба и деда у Београд има разрађен систем како да деде и бабе сачува од непотребне и претеране бриге и секирације.
Ради се о следећем: када Ваљевци долазе у Београд, ови из Београда прво питају када стижу. Ваљевци кажу, на пример, да стижу око осам-пола девет увече и домаћини их тада чекају.
Али, шта се деси. Ваљевци стигну у Београд између пет и пола шест!
Намерно су рекли да ће доћи касније јер, у случају да закасне, баба и деда ће бринути и искидаће се од секирације.
Зато млада породица, да би поштедела своје родитеље, ураде како смо већ рекли.
Е, можда би ту формулу могло да узме руководство земље Србије када је у питању наш улазак у ЕУ. Мислим, можда је ребало да кажу: ''Знате, ми ћемо у ЕУ стићи 2050.'' и ми се лепо програмирамо на тај датум, а онда, када стигнемо тамо 2030. сви срећни јер смо стигли раније него што смо мислили.
Ту политичари могу да покупе и много поена представљајући то као свој успех, а и нама ће припасти нека лепа реч, као то је зато што смо вредни, мудри, разложни, природно, а и вештачки интелигентни итд.
И најважније: избегли смо сву ону бригу, секирацију и неизвесно чекање које бисмо имали да су нам рекли како ћемо у ЕУ стићи прекосутра, а онда не стигнемо тада, а кад' ћемо – не зна се.
Ко је помислио на Ђекну – помислио је. Ми нисмо.
Писац текста: Зорица Алемпијевић
Радио Београд 14.05
Коментари