Караван

Како тврди Тужилаштво, ова екипа снова успела је да из Галенике на разне начине исиса милионе евра, али је најзанимљивији део који се односи на улагање у културу.

Галеника је, наиме, од једне ливнице купила скуплтуре, за коју су надлежни у предузећу проценили да је реч о непроцењивим уметничким делима, и да је сваки милион који је за њих дат само банализовање једне значајне културно-здравствене трансакције.

Додуше, трансакција је била значајнија за ливницу него за Галенику, али кад је култура у питању то уопште не би требало да буде важно.

Галеника је прво купила скулптуре Хипократа и Хигије. Хипократова заклетва обавезује здравствене делатнике да раде у корист болесника, а како је ливница била у тешком стању, Галеника је куповином ове статуе одлучила да јој помогне. Хигија је купљена да би све било чисто.

Галеника је наставила да помаже "оболелој" ливници, па је од ње пазарила и статуу "Мислиоц"”. То задовољство платила је као да је Роден лично васкрсао и изнова вајао своје најпознатије дело.

Купљене су и "Девојка с венцем", "Девојка с лиром", "Римљанка", "Властелинка", "Балерина", "Мајка са дететом", што је допринело стварању јаког женског лобија у Галеници.

Ради равнотеже, пазарили су "Белог анђела", а с обзиром на новац који је за њега дат, фреска у Милешеви вреди као другоразредни молерски рад, монаха-приправника.

Од ливнице је набављен и кип Светог Саве, а за износ који је плаћен Галеника је комотно могла да купи и храм Светог Саве на Врачару са околним грађевинским парцелама.

На случају Галенике, још једном се показало да се улагања у културу скоро никад не исплати. После овога, ни оне државне фирме које желе, више неће улагати у било шта што има везе са културом.

Јер, лако може да се деси да их у томе ухвате.

Писац текста: Александар Стојадиновић

Радио Београд 1, 14.00