Караван

Одмах укључује јапански мини-компјутер и на енглеском језику почиње да обавља радне обавезе, повремено се хватајући за шведски мобилни телефонски апарат и руску водку за време паузе у оближњем ирском пабу.

А кад се врати са посла, опере руке турским сапуном, отвори словеначки фрижидер, извади из конзервирану брзу америчку храну или мађарске дебрицине са бувљака, налије чашу португалског вина, скине румунске чарапе, извали се на кревет од индонезијског бамбуса, упали јужнокорејски телевизор и ужива у латиноамеричким или турским сапуницама, док га греју или руски гас или нека прсата Украјинка са интернета.

А у стара Добра Времена било је овако - сваког јутра просечан Србин, у модерној гардероби (коју су производили Беко или Клуз), испијао је чувену Центропромову кафу, седао у крагујевачки ауто, куповао ПКБ јогурт или пар виршли у оним црвеним киосцима, возио се улицама асфалтираним немачком ратном одштетом или парама које су чехословачки туристи оставили на Јадранској обали.

И после пар минута стизао би на посао у државну фирму где је био бог и батина, односно радник самоуправљач. Наравно, после читања Борбе одмах се хватао за Искрин телефон и на српско-хрватском матерњем језику почео да обавља радне обавезе, уз обавезно звање своје уже и шире фамилије од Вардара па до Триглава.

Када би се вратио са посла, најкасније у 2 поподне, опрао би руке Мерима сапуном из Крушевца, отворио Ободов фрижидер, извадио из њега оно што су му послали рођаци са села (хомољски сир, ваљевске чварке, лесковачки ајвар, пазарске мантије, крањске кобасице или инћуне са Виса), налио би себи чашу доброг вина из Вршца или Велике Хоче, упалио ЕИ Ниш телевизор и уживао у домаћим ТВ серијама од Сервисне станице до Шурде, док су га грејали Спокојност, Безбрижност, Ђердап, Обреновац, Врла 1, Врла 2 и Врла 3.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00