Код два бела голуба

На Илиндан говоримо о најлепшим српским духовним беседама. Прве забележене беседе потичу из срењег века и везују се за имена Стефана Немање и његовог сина Растка, потоњег Светог Саве. После пропасти српске државе, на угарском сабору у Сегедину 1443. године, била је запажена беседа Ђурђа Бранковића.

За њу је један историчар написао да је "вешта и речита" и да је говорник "потпуно оправдао славу своје слаткоречивости". У 15. веку посебном вештином говорења истакао се Пахомије Логофет, познатији као Пахомије Серб.

После сеобе Срба, међу Србима с оне стране Саве и Дунава, у духовном беседништву истичу се: Хаџи-Кирил, митрополит будимски, звани Златоусти, Гаврил Стефановић Венцловић, Дионисије Новаковић, Вићентије Ракић и Јован Рајић.

Беседништво с краја 18. и почетка 19. века везује се за средњовековну реторику. "Истовремено оно се креће у оквирима барокног и класицистичко-рационалистичког манира. Код њих мисао и идеја стоје изнад орнаментике говора". Такве су биле беседе Доситеја Обрадовића, Саве Текелије, Венцловића...

Радио Београд 1, 20.00

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње