Караван

Осим утврђених замкова у којима живе, опасаних високим зидовима, уз употребу бодљикаве жице кроз коју пролази високонапонска струја, блиндираних аутомобила у којима се возе и панцир кошуља које не спадају толико у прљави, колико су доњи веш српске политичке сцене, с одушевљеним народом некако се излази на крај и помоћу алармних уређаја најновије генерације, док се видео надзор подразумева.

Али, кад народ хоће некоме да изрази љубав, мора се прибећи и мало драстичнијим мерама. У том смислу, уз политичаре увек иду и свеже полицијске снаге, како под пуном опремом, тако и у цивилу. Ипак, захвална маса као маса, кад потече, попут планинског потока увек пронађе пут до циља, па да би се политичари заштитили од срећне, али разуларене гомиле, мора се ангажовати и војска, уз употребу авијације, ратне морнарице и десантних снага.

Али, како људски фактор увек може да закаже, а да би политичари били сигурни да им се ништа не може десити од њима очараних грађана, у систем заштите уводе се и добермани, приватна обезбеђења, партијске војске и међународни цивилни посматрачи. И док народ своје одушевљење мало не стиша, и тако својим политичарима омогући да га воде тамо где су наумили, своју љубав ће морати да изражава само преко својих представника, како на локалном, тако и на државном нивоу, и да ефекте својих емоција посматра преко директних телевизијских преноса.

И док се у свету популарношћу политичара баве разни Галупи, у нас се љубав према политичарима мери бројем полицајаца, количином тешког наоружања и самоходним возилима који се користе за довођење њихове омиљености у народу у нормалне оквире.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00