Караван

А онда, једнога дана, цена је порасла. Сви су се зачудили и изненадили како то да одједном толико порасте. Истовремено престала је да буде симпатична и свима драга.

Нико није савршен - помислили су они који су волели малу цену и помирили се са новом ценом као чињеницом.

Међутим, када је цена наставила да расте изгубила је на лепоти и привлачности и њени реше да је удају. На брзину удали су је за другу цену, за цену адитива са мало фарбе, која је била мало нижа али то не мари. Био је то брак из користољубља из кога се врло брзо изродила још већа цена. Цена хлеба.

Хлеб је у почетку је волео своју партнерку јер се, захваљујући том браку и сам уздигао ценом али му је заједница убрзо досадила.

Она је то, као и све што има цену, то приметила и одмах, у бесу, почела да очијука са ценомм бензина.

Бензин је, из те тајне везе, профитирао вишом ценом самога себе, а и осталих нафтних деривата, а када се оснажен осилио, напустио је цену брашна.

Очајница је пала у загрљај ЕПС-у који је знао шта му је чинити. Свим снагама лако је успео да подигне цену струје јер: Ако је порасла цена, брашна, хлеба и бензина логично је да ће порасти и цена струје.

Заустављања на том путу више није могло бити. Бар не тако лако.

Настављено је по истом принципу па су тако почеле да расту и цене ружниних латица, луксузних јахти, пертли, чинија за салату а и самих дијаманата.

Логично! Јер, ако порасте цена брашна ништа није природније него очекивати и поскупљење хлеба, бензина, стује, ружиних латица, јахти, пертли, дијаманата...

Чича мича и - није готова прича!

Писац текста: Зорица Алемпијевић

Радио Београд 1, 14.00