Караван

Господин Шутановац, у фирмираном бадемантилу, замишљено гледа београдске кровове кроз прозор стана који је званично у власништву његовог пријатеља Бапца. Оног чијој фирми је министарство које је водио дало посао вредан 156 милиона динара. Доле паркиран Бапчев џип, који је Шуле возио, па га повољно откупио његов таст. Нервира се што је неко на њему написао "газда опери ме." Прелази на дуги прозор, са кога се види како ниче његова нова зграда.

Господин Мића Јовановић окупио друштво за рођендан своје деценијама млађе веренице. Близнакиње које је водио на скупове социјалиста нису примећене. Ту је била Ана Бекута, опет нека певачица, која је јако важна јер је у вези са министром Мркоњићем, што његова жена јавно прихвата. Бекути мало жао што нису звали Тадића, а Мрка то и не примећује, замишљен брине да л' ће неко председнику Николићу пренети да га је прогласио за инжењера.

Елиот Нес пије камилицу. Размишља шта ће са градоначелником. Ако га остави, њих двојица би могли да догодине узму све, све, све. Ако га склони, опозицију ће предводити Неодлучни, па ће он остати дуго, дуго, дуго. Некако му се та ситуација у којој наизглед у сваком случају добија, чини као ситуација у којој у ствари свако губи.

Сир Оливер иза паравана мрмља у телефон о чему Вучић размишља. Слушај га, ал' не верују, и Ђилас, и Тадић.

У глуво доба ноћи, Динкић свира гитару, појачало пребацио на слушалице. Очи му пуне суза. Да вас подсетимо још једном - прошло је тачно дванаест година откако је Милошевић изгубио на изборима.

Писац текста: Зоран Николић Зозон

Радио Београд 1, 14.00