четвртак, 27.09.2012, 14:05 -> 13:43
Караван
Живим у једној малој вароши у Србији, поверио нам се пре неки дан један наш пријатељ. И, сви смо у дуговима до грла, као што су у дуговима до грла и остали грађани Србије. Једини сигуран приход и ове године нам је био од туризма али је и од њега била слаба вајда. Никога нема, нико не долази, нико се не најављује да ће доћи.
.jpg "Најзапаженији џез албуми 2025. године (pixabay.com)")
Међутим, пре неки дан, изненада у наш пансион дође неки Американац и затражи апартман. Наравно да има слободних! Он нам остави 100 долара на рецепцији као капару, узе кључ и оде да обиђе апартман.
Ја сам одмах зграбио лову и отрчао до месара не би ли му вратио дуг од зимус за набављено месо. Месар узе паре и оде да врати дуг свом добављачу. Овај отрча до фарме да врати паре за неколико прасића сељаку за које је дуговао још од Божића.
Сељак стави паре у џеп и отрча до локалне "даме" са којом је дуже време био на кредит и која му је запретила да ће почети да му урачунава и затезну камату. "Дама" онда трком дође до нашег пансиона и баци на шанк тих 100 долара због дуговања за собу још од прошле године када је кренула да је посећује са горепоменутим свињогојцем.
Ја узех паре, али Американац баш у том тренутку сиђе и рече да му се апартман не свиђа. Шта сам друго могла него да му вратим паре…
Правна поука: Сви су у нашем малом туристичком месту закључили да су, иако није било неке велике инвестиције из иностранства, бар успели да вратите своје дугове и да нема разлога за бригу.
Писац текста: Зоран Николић Зозон
Радио Београд 1, 14.00
Коментари