Гости из прошлости

Павел Јегорович је трговао мешовитом робом. Изнад улазних врата, писало је -  „Чај, шећер, кафа и друга колонијална роба". Испод је висила још једна табла са натписом -  „Продаја пића у радњи и за кућу", што је значило да се ту налази и подрум са вином и ракијом. Радња Чеховљевог оца била је у исто време и бакалница, и народна апотека, и крчма, и магацин свакојаке робе. Све је то, на малом простору, без реда и смисла стајало у рафовима дуж зидова. Под страховито прљав, тезга пресвучена поцепаном мушемом, а прозори осигурани решеткама с улице, као у тамници.

Једном, у току лета, Јевгенија Јаковљевна, мајка А. П. Чехова, седела је за старинском машином и нешто шила. Антоша је читао. Већ је био трећи разред гимназије. Уто, уђе Павел Јегорович:

 -       Замисли, каква несрећа! Ове ноћи, у бурету са уљем, удавио се пацов!

 -       Фуј, што је то одвратно!

 -       А у бурету више од 300 литара уља! Они мали угурсузи заборавили су преко ноћи да ставе поклопац, а он, гад један, упао! Кад смо јутрос ушли у радњу, оволика пацовчина је пливала по површини...

 -       Молим те, Павеле Јегоровичу, да нам за јело не дајеш то уље. Ја га нећу ни окусити, ни ручати нећу... Знаш како сам гадљива....

 -       Изгубити више од 300 литара одличног галипољског уља била би велика штета. Добро је и за јело и за кандило... Али, шта да радим са баксузним уљем у коме се удавио пацов? Нећу ваљда да бацам робу... Или, да бацим... Пацов је то...

У Гостима из прошлости "Божја радња Павела Јегоровича".

Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић.

Радио Београд 1, 13.05