понедељак, 14.05.2012, 14:05 -> 12:22
Караван
Без обзира што сваки наш човек, брат и Србин, макар он био и жена, сестра и Српкиња мисли да би баш он, она или оно могао, могла или могло да буде најбољи председник, председница или председниченце, не само небеског народа, него и осталих приземљених грађана који овде, где људска нога одавно није крочила, с нама живе, на крају су остала њих двојица.
.jpg "Најзапаженији џез албуми 2025. године (pixabay.com)")
И поред тога што се куну у све што им је најдраже, а то су власт, моћ, а ни еуатлантске интеграције у односу на њихова осећања немају алтернативу, како су различци, њих двојица су као један. А један и један, једнако један к'о ниједан.
Крећу се путем ка Европи. И заклињу да ће прилагодити брзину, макар нас због тога суновратили у јендеке.
Имају исте погледе ка будућности, с тим што један буљи искључиво у футур паст тенс, док је други исколачио очи у боље мало сутра.
Што се Косова тиче, обојица сматрају да је јужна покрајина наша, а колико је наша може се прочитати у фусноти.
Кад на туђој кожи осете свраб светске кризе, и један и други узвикују: ''Е, па, браћо Срби, нисте хтели да будете мимо света, па да к'о људи зезате кризу. Сад кад сте део међународне заједнице, криза има да зеза вас!''
Не разликују се ни по односу према корупцији. Те односе сматрају добрим, а слажу се да би могли да буду и бољи.
Ни по осталим питањима, али и одговорима имају сличне или идентичне погледе не само на свет, него и на оно што им се нажалост догађа и овде.
И сад, за кога гласати у другом кругу? Пошто не може за обојицу, најбоље је гласати за једног од њих, и тако доћи на исто као да си гласао и за оног другог.
Писац текста: Зоран Николић Зозон.
Радио Београд 1, 14.00
Коментари