Код два бела голуба

Ако при владаоцу буде мудрости, тада му закони  неће ништа сметати да своју мудрост употреби на опште добро; али, шта ћемо ако, место мудрости, буду владаоцем овладале страсти?” записао је Никола Крстић у свом “Дневнику –Приватни и јавни живот”.

Датум  1. јануар 1860. године. То је  последња година  владе Милоша Обреновића. Поред записивања догађаја из јавног живота он је педантно, из дана у дан, бележио и оно што му се дешавало у приватном, свакодневном животу.

“Из тих разлога је његов “Дневник” прворазредни извор за изучавање историје друштвеног и приватног живота у Београду, почетком друге половине 19. века,” пишу у заједничком предговору историчари Александра Вулетић и Милош Јагодић, који су  “Дневник” Николе Крстић приредили за штампу.

Никола Крстић је дневник, годину и по дана пред смрт, завештао Српској краљевској академији, као и већину своје покретне и непокретне имовине. Први читалац његових бележака, пошто су по жељи аутора биле запечаћене десет година, био је Стојан Новаковић, тада председник академије.

То да је Крстић и с његовом супругом Јелом једно време био у “блиским односима”, Новаковић је сазнао из тек отпечаћених бележака. Први истраживач који је те белешке користио у свом раду био је Слободан Јовановић, коме је рукопис био један од извора за књигу “Друга влада Милоша и Михаила Обреновића”

У вечерашњој емисији прелистаћемо дневничке записе Николе Крстића.

Радио Београд 1, 20.00

Слика са насловне стране. Ушће Саве у Дунав, 19. век.