уторак, 10.04.2012, 14:05 -> 13:33
Караван
То што ми често певамо једну те исту песму то је сасвим природно, јер ако је пролеће и ако су избори на видику шта друго да причамо тј. певамо него ону стару: Пролеће је свуда око нас.
.jpg "Најзапаженији џез албуми 2025. године (pixabay.com)")
Листају посланичке листе, жуборе изборне кампање, лелујају се кандидати, миришу резултати. У крошњама скривени адути.
Разбокорило се гласачко тело, зелене се фотеље, киша обећања залива принципе: само до тог камена и бедема. Пролеће је свуда око нас.
Марљиво се плеви криминал, мито и корупција, на време се чисте од поштеног корова. То нам добро иде јер земља нам је плодна и родна.
Поскупљења пупе и цветају преко ноћи без асимилације и фотосинтезе. И нема разлике међу артиклима: сви су подложни обећаним променама о непоскупљењу.
Језик мржње палаца на све стране, и са свих страна, жељан пролећне росе и остале флаширане воде са камена зденца.
Пролеће је свуда око нас.
Раскомотили се и разгоропадили нападачи на унутрашње и спољне непријатеље и пријатеље. Терају моду и уроке.
Вену неки стари засади и полако уступају леје за ђубрење и сађење нових расада. Не да пролеће преко реда: после старог старог, долази ново старо.
Расцветао се политички маркетинг на ТВ екранима али је забрањено брање цвећа, може да вас удари ЕПС. Пролеће је свуда око нас.
Весело и успешно играју се неки спортисти а ми срећни лупетамо дланом о длан, и ногама о под, и пуцкетамо прстима и вичемо у-ра!
Па после, пошто смо и даље срећни, поновимо ово све.
Ми - понављачи себе самих.
Писац текста: Зорица Алемпијевић.
Радио Београд 1, 14.00
Коментари