понедељак, 09.04.2012, 14:05 -> 11:52
Караван
Према тврдњама које нас обасипају са плаката, телевизијских спотова, билборда, политичких ток шоуа, конференција за штампу, конгреса, митинга и осталог окупљања, српска држава више и не постоји. Да је све покрадено, знају и ситни џепароши. У овој земљи, осим у шлиц, или понеки брусхалтер, рука више и нема где да се завуче.
.jpg "Најзапаженији џез албуми 2025. године (pixabay.com)")
О размерама корупције не треба трошити речи, осим ако те неко не подмити да кажеш коју о тој масовној појави. Запослене Србе данас можеш наћи само међу гастарбајтерима. Косово је неповратно отишло на добош као да смо на ову фусноту ставили хипотеку прошлости. Војводина хоће у републике, Санџак би међу кантоне, Шумадија би у дистрикт, а и Власи се досетили.
И у моралном погледу разлика између добра и зла све нам је мања, а често као да је и нема. Они који говоре у праву су кад год говоре, јер тако збори не само сваки човек евидентиран као преживели у преосталим српским земљама, него и сваки странац који нас посматра исколачених очију.
Али, ово о чему они који говоре тако пламено приповедају, исто је као кад бих се ја загледао у неку даму која се у сваком, па и нашем друштву истиче по ружноћи. Седе косе, зелена у лицу, на носу држи огромну брадавицу, док по брковима може да се опева само у десетерцу.
Писац текста: Зоран Николић Зозон.
Радио Београд 1, 14.00
Коментари