Јел то рекао Фејсбуковски?

Нисам ја за ово време, још увек верујем у дату реч, поштовање и чист образ. Да би нешто учинио истинитим треба само да поверујеш у то. Када се осврнем на свој живот, видим бол, погрешке и болно срце. Кад погледам у огледало, видим снагу, научене лекције и понос у себи. Овакве и сличне реченице често виђамо по друштвеним мрежама.

Такве мудролије се, најчешће неосновано, приписују и онима који их никада нису изговорили или написали па се као реакција понекада јавља и циничан предлог да би можда требало основати независно удружење за заштиту Андрића, Селимовића или Буковског од лажних цитата. Некада се иза оваквих порука „крију” и познате личности. Зашто (не) волимо мотивационе цитате? Да ли увек и читамо књиге из којих цитирамо поједине делове? Одговоре на ова питања тражимо у Правцу 202.

Водитељи Ивана Весић и Миодраг Стошић