Japan usvojio novu strategiju – Kina zvanično najveća bezbednosna pretnja

Japanska vlada zvanično je usvojila novu strategiju nacionalne bezbednosti koja predviđa dupliranje izdvajanja za odbranu i označava Narodnu Republiku Kinu kao "najveći strateški izazov".

Ovaj potez je očekivan, jer se u Zemlji izlazećeg sunca još od vlade tragično nastradalog bivšeg premijera Šinza Abea i zahteva koji je ispostavio tadašnji predsednik SAD Donald Tramp da zemlje NATO-a i američki azijski saveznici podignu potrošnju za odbranu do nivoa od dva procenta bruto društvenog proizvoda raspravljalo o drastičnom uvećanju vojnog budžeta, pošto Japan već decenijama za vojsku troši samo oko jednog procenta svog BDP-a. 

Takođe, proteklih nedelja japanski mediji, prenoseći sadržaj novog državnog dokumenta, isticali su činjenicu da on po prvi put jasno "proziva" Kinu kao najvećeg strateškog oponenta Tokija.

Nova strategija nacionalne bezbednosti predviđa da Japan uveća svoje izdvajanje za odbranu na dva procenta BDP-a pre svega u svrhu jačanja odbrane geografski udaljenih ostrva u njegovom sastavu i sticanja sposobnosti protivudara, čijeg se posedovanja dalekoistočna carevina u sklopu svoje višedecenijske posleratne politike do sada svesno uzdržavala.

"Sposobnost protivudara" konkretno znači moć da se gađaju protivnički aerodromi i raketne baze, odnosno, izvrše udari dalekometnim naoružanjem u dubinu teritorije neprijatelja. Ili, kako je premijer Fumio Kišida u današnjem obraćanju javnosti jednostavno objasnio, podrazumeva nabavku novih borbenih aviona i raketa.

Težak međunarodni položaj kao motiv za naoružavanje

Japan se decenijama koncentrisao na kupovinu i razvoj defanzivnog naoružanja, te uprkos svojoj ekonomskoj moći i tehnološkom potencijalu, ustezao se od uvođenja u upotrebu ofanzivnog oružja poput projektila srednjog i velikog dometa i nosača aviona.

Međutim, od prve decenije ovog veka, kada je postalo jasno da Demokratska Narodna Republika Koreja poseduje nuklearnu bombu i projektile koji mogu da dosegnu celu teritoriju Japana, u Zemlji izlazećeg sunca su počele debate o potrebi da se izmeni strategija odbrane, odnosno, pristup pitanju nacionalne bezbednosti, i to kroz davanje većih zakonskih ovlašćenja armiji za delovanje i van granica svoje zemlje, kroz aktivnije ulaganje u domaću vojnu industriju, liberalizaciju izvoza oružja i veće tehnološko povezivanje sa stranim fabrikama naoružanja i opreme.

U drugoj deceniji ovog veka pooštravanje teritorijalnog spora sa Pekingom oko ostrva Senkaku (Diaoju) i skokoviti rast moći Naroodnoslobodilačke armije Kine, koja se naročito ogleda u ubrzanom jačanju mornarice, vazduhoplovstva i raketnih jedinica, u Japanu su prouzrokovali rasprave o promeni ustava ili bar njegovog tumačenja kako bi se armiji omogućilo da se oslobodi pacifističkih stega i naoruža sredstvima kao što su nosači aviona ne bili bolje zaštitila svoju teritoriju i pomorske linije kojima se zemlja snabdeva energentima i drugim važnim sirovinama. 

Početak sukoba u Ukrajini i zategnutost u Tajvanskom moreuzu koja je dostigla vrhunac tokom leta ove godine, kada je nakon posete predsedavajuće Donjeg doma američkog parlamenta Nensi Pelosi Tajpeju kineska armija opkolila Tajvan, produbila je percepciju u Tokiju da je Kina najveći izazov za bezbednost Japana i ubrzala odluku o sticanju sposobnosti protivudara, odnosno, dupliranju vojnog budžeta zemlje.

Naravno, još jedan vrlo bitan faktor koji prisiljava Tokio da se udalji od svog posleratnog pacifizma kroz nabavku ofanzivnog oružja je i činjenica da se Severna Koreja naoružala s više tipova balističkih projektila i krastarećih raketa, te čini se, sada radi i na hipersoničnom oružju, što sve znači da Japan uprkos tome što poseduje američke antiraketne sisteme "PAC-3" i razarače klase "idžis" koji imaju funkciju isturenog protiv-raketnog štita, više nikako ne može da parira pretnji po njegovu bezbednost koja dolazi iz Pjongjanga.

Zbog svega navedenog, nije čudno to što novousvojeni dokumenti japanske vlade karakterišu bezbednosnu poziciju zemlje kao najsloženiju od Drugog svetskog rata naovamo.

Očekivana odluka

Japan je proteklih godina javno radio na transformaciji svoja dva nova, velika nosača helikoptera "Izumo" i "Kaga" u platforme koje bi udomile vojne avione američkog porekla "F-35", koji su naoružani projektilima vazduh-vazduh i vazduh-zemlja zavidnog dometa, te stoga praktično predstavljaju ofanzivno oružje.

Takođe, u proteklih nekoliko meseci u više navrata je najavljivano i da će zemlja izvršiti opremanje svojih snaga raketama dometa preko 1.000 kilometara, koje mogu da dosegnu aerodrome i raketne baze u Severnoj Koreji i na kineskoj obali.

Zbog svega toga, današnja odluka vlade u Tokiju se već duže vreme očekivala i, u svetlu tajvanske krize i straha da bi Peking uskoro mogao da postupi poput Moskve u Ukrajini, u Zemlji izlazećeg sunca proteklih nedelja pažnja političara i javnosti se više usmeravala na problem odakle će doći novac za dupliranje budžeta za odbranu nego na sam koncept udara na teritoriju potencijalnog neprijatelja, koji bi kao otklon od dugogodišnje miroljubive politike trebalo da bude kontroverzan.

Japanska vlada planira da do nivoa potrošnje od dva procenta BDP-a na vojsku dođe u narednih pet godina, što javljaju domaći mediji, praktično znači da će do 2027. godine država utrošiti oko 320 milijardi dolara za odbranu, pa se stoga nametalo pitanje da li bi u tu svrhu trebalo podići porez ili štampati državne obveznice.

Premijer Kišida tokom debata u parlamentu u vezi sa tim pitanjem insistirao je da se novac obezbedi preraspodelom budžeta i povećanjem poreza kako država ne bi produbila javni dug i tako opteretila buduća pokoljenja.

Mada je ideja da se dobar deo sredstava nabavi kroz povećano oporezivanje pravnih lica, podizanje akciza na duvan ili preusmerivanje poreza za obnovu elementarnim nepogodama pogođenih oblasti bila dosta kritikovana, istina je da javni dug Japana iznosi preko 260 procenata bruto društvenog proizvoda, te da je dalje zaduživanje države, uprkos tome što skoro sve njene obveznice u svojim rukama drže centralna banka i druge domaće finansijske institucije, vrlo rizično.

Najveći deo kolosalne injekcije novca koju će dobiti japanska armija otići će najpre na nabavku američkih krstarećih raketa "tomahavk", na kupovinu lovaca bombardera "F-35", transportnih i izviđačkih letelica domaće proizvodnje, te razvoj borbenog aviona pete generacije u saradnji sa Italijom i Velikom Britanijom.