Изборни свинг – које државе могу да одлуче ко ће бити наредни председник САД

"Свинг" државе се могу дефинисати као попришта политичке "борбе" у којима разлика између кандидата гледајући неколико претходних изборних циклуса није већа од неколико процената. 

У тим државама бирачи често нагињу према победнику на националним изборима, aли се неретко колебају између партија. 

Најважније "свинг" државе на изборима за председника САД традиционално су Охајо, Флорида, Пенсилванија. Њихов списак се, током изборних циклуса, међутим, проширио.

Према наводима сајта за изборну аналитику у САД fivethirtyeight.com у државе у којима су бирачи неодлучни спадају и Аризона, Џорџија, Ајова, Мичиген, Минесота, Невада, Њу Хемпшир, Северна Каролина и Висконсин, па чак и Тексас, традиционално упориште републиканаца.

Последњи демократа коме су припали електорски гласови у Тексасу био је Џими Картер 1976. Међутим, Доналд Трамп је девет процената био испред Клинтонове на претходним изборима, што представља најмању разлику коју је кандидат републиканаца остварио над противкандидатом још од Боба Дола, наводи Вашингтон пост.

Американци бирају председника индиректно, системом који се зове Изборни или електорски колеџ.

Када гласају, грађани тиме кажу заправо електорима коме би требало да дају глас.

Без обзира на то са коликом разликом је победио један од кандидата у некој савезној држави, сви гласови електора иду само њему. Изузетак су две државе – Мејн и Небраска, где се број електора дели пропорционално броју освојених гласова.

Електорских гласова је укупно 538. Да би се освојили избори, потребно је да један од кандидата сакупи 270 гласова Електорског колеџа. 

Охајо – 18 електорских гласова

Охајо је држава за коју се сматра да представља својеврсни изборни лакмус папир. Каже се да ко победи у Охају, осваја изборе. До сада се, од 1964, није десило да један од кандидата победи у Охају, а да не постане председник. У тој држави су 2016. године демократе изгубиле од републиканаца са скоро осам процената, док су тесну већину на изборима 2012. освојиле демократе (50,7 одсто, према 47,7).

Флорида – 29 електорских гласова

До сада ниједан републиканац није добио изборе а да није освојио Флориду. Флорида има разнолику популацију од 21,5 милиона.

Према недавним подацима Одељења за изборе, 35 одсто регистрованих бирача у држави су републиканци, 37 одсто демократе, а 27 процената бирача се одлучује за мање странке или нема никакву партијску припадност.

Од шездесетих година прошлог века, онај ко је освојио електорске гласове на Флориди постао је председник САД, на свим изборима, осим у трци за председника 1992. године.

Пенсилванија – 20 електорских гласова

Поред Флориде, Пенсилванија је највећа награда главних држава у којима се одвија председничка трка. Трамп је био први републиканац који је, још од времена Џорџа Буша старијег 1988, освојио електорске гласове у тој држави, што га је на крају одвело до Беле куће.

"Пенсилванија је толико важна да наш модел даје Трампу 84 одсто шансе за победу ако у тој држави однесе победу, а Бајдену даје 96 одсто ако Пенсилванија поплави", наводи се у анализи на сајту fivethirtyeight.com.

Аризона – 11 електорских гласова

Избор Доналда Трампа за председника САД убрзао је велику политичку промену у Аризони, која се први пут у четврт века нашла усред мапе "бојног поља". Последњи демократа који је освојио Аризону био је Бил Клинтон 1996, када му је противкандидат био републиканац Боб Дол. Нa изборима 2016, Доналд Трамп је у тој држави освојио 49 одсто гласова, а Хилари Клинтон 45,5 процената.

Џорџија – 16 електорских гласова

Бирачи у Џорџији нису већином гласова подржали кандидата демократа од 1992. године, када је у тој држави победио Бил Клинтон. 

Мичиген – 16 електорских гласова

Доналд Трамп је тесном већином победио на изборима у Мичигену 2016, држави коју су демократе узимале здраво за готово. Историја показује да су бирачи у тој држави од 1930. до 1960. гласали већински и за демократе и републиканце, а искључиво за републиканце од 1972. до 1988. Победу су, затим, до 2012. односиле демократе.

Ајова – 6 електорских гласова

Ал Гор је 2000. године у Ајови однео победу над Џорџом В. Бушом за само 0,3 одсто, односно за отприлике 4.000 гласова од нешто више од 1,2 милиона бирача. Четири године касније, Буш је победио Џона Керија у тој држави са предношћу од само 0,6 процената. 

Минесота – 10 електорских гласова

Бирачи у Минесоти нису подржали већином републиканског кандидата од избора Ричарда Никсона 1972. Хилари Клинтон је, међутим, била изненађујуће близу губитка позиције демократа у тој држави. Освојила је Минесоту са разликом од скоро 45.000 гласова од укупно три милиона.

Невада – 6 електорских гласова

У "сребрној држави" републиканци су победили на седам од последњих 12 председничких избора, али демократе су победу однеле у три од последњих пет циклуса и у пет од последњих седам. Разлика између Хилари Клинтон и Доналда Трампа била је на изборима 2016. године 2,2 одсто, због чега се сматра да ће републиканци покушати да освоје Неваду на изборима.

Њу Хемпшир – 4 електорска гласа

У последња четири изборна циклуса, победу у Њу Хемпширу су односиле демократе. Међутим, веома тесна победа 2016. годинe са разликом у броју гласова од 0,4 одсто, довољан је знак Трампу да покуша да оствари победу у тој држави. 

Северна Каролина – 15 електорских гласова

Традиционално, у Северној Каролини побеђују републиканци, десет од последњих 12 пута. Џорџ В. Буш победио је на изборима 2000. и 2004. са двоцифреном предношћу. Међутим, Барак Обама победио је у тој држави на изборима 2008, и то је први пут од 1976. да је демократски кандидат однео победу у Северној Каролини. Професор Факултета политичких наука Универзитета Северна Каролина Крис Купер навео је да много путева из Северне Каролине води ка Белој кући, што је, како сматра, посебно истинито када је у питању Доналд Трамп, преноси Си-Ен-Би-Си. 

Висконсин – 10 електорских гласова 

Висконсин је традиционално упориште демократа. До победе Трампа на изборима 2016, бирачи у тој држави су гласали за представника Демократске странке још од избора 1988. На претходним изборима разлика између Трампа и Клинтонове била је 0,7 одсто.