Улрике Луначек поднела оставку

Улрике Луначек се рано ангажовала у партији аустријских Зелених и у политику ушла 1995 као борац за геј-права. Између 1999-2009 је била посланица у националном парламенту; 2009-2017 била чланица Европског парламента. Неко време, 2006-2009 је била ко-председница Европске партије злених.

Уочи аустријских националних избора 2017. Луначек је кратко била и шефица аустријских Зелених, у двојцу са Тиролком Ингрид Фелипе. После катастрофалних резултата за Зелене - странка није прешла изборни цензус и излетела је из националног парламента - Луначек је пдонела оставку на све политичке функције, и код куће и у Европи.

Из присилне политичке пензије извукао је тренутни шеф Зелених, вице-канцелар Вернер Kоглер, кад је овог јануара поставио на место државне секретарке, практично министарке за културу.

Поред борбе за геј права, Луначек се на европском плану профилисала као борац за самосталност Kосова.

Годинама је била известитељка Европског парламента за Kосово, улога у којој је деловала нескривено лично и пристрасно, оптужујући Београд да је он главни кривац да Приштина не прави озбиљније кораке ка демократији.

Пре две године је из штампе изашла њена књига, у слободном преводу "Градити мир значи градити за будућност" где је практично наступила као политики гласноговорник Приштине.

"Kад бих летела за Приштину, службеник на аеродрому би ми увек рекао да се радује што сам опет дошла. У Бечу ми се то још никад није догодило", рекла је у интервјуу (Дие Прессе, 16.2.2018) поводом представљања своје књиге.

Луначек је водила политичку кампању за ослобађање Рамуша Харадинаја 2017. и поздравила одлуку француских власти кад су одбиле да га изруче српском правосуђу, које га је тражило због ратних злочина.

Kао политичарка две "монокултуре", геј-права и косовске самосталности, Луначек се на новој позицији министарке за културну политику и уметност није снашла.

Прва изјава за јавност у јануару је била преиспитивање смисла Нобелове награде за књижевност, јер је "Боб Дилан досадан" а "Хандке је није заслужио због политичкиих ставова".

После тога је дошла епидемије и заиста тешка ситуација за културни погон. Сви сегменти у Аустрији се полако опорављају, или барем имају неки план пред собом - економија, образовање, гастрономија, туризам.

Сви, осим културе и уметности. Зато што није успела да у тим областима створи барем наду светла на крају тунела, због тога одлази.