Вајлд, вајлд, веб – Волстрит дилема Доналда Трампа и роботи убице на улицама Сан Франциска

Толико буке ни око чега. Гласовима народа, Vox populi је, сматра Маск, Vox Dei, бивши амерички председник Доналд Трамп враћен је на Твитер.

Међутим, Доналд Трамп, који је директно комуницирао с присталицама управо на Твитеру, све док му налог није укинут, није на популарној платформи написао ни слово. 

Трамп за то има довољан разлог, његова друштвена мрежа - Truth Social. Она без њега не постоји.

Каже и да нема интерес да се враћа на Твитер. Врло вероватно због пара.

Како објашњава Џош Такер, професор на Универзитету Њујорк за Би-Би-Си, Трампова компанија која је направила Truth Social спојила се са компанијом Digital World Acquisition Corp која тргује на берзи. То је компанија за аквизицију посебне намене (Спац) или начин да се убрза често спор процес изласка приватне компаније на берзу. Једноставно речено, то значи спајање компаније која није на берзи са оном која јесте.

То што се те две компаније још нису спојиле није спречило инвеститоре да гомилају новац у Digital World Acquisition Corp - сви спекулишу да ће посао проћи. Компанија је тренутно процењена на више од 800 милиона долара. Узимајући у обзир да би Digital World Acquisition Corp поседовао само око четвртину компаније која је направила Truth social, Трампова спојена компанија вредела би најмање три до четири милијарде долара, каже Мајкл Олрог.

"Он би поседовао огромну већину. Он би вероватно поседовао 70 или 80 одсто", истиче Олрго, специјалиста за "спац" компаније.

Ако све прође, то би пословни подухват учинило једним од најуспешнијих у каријери Доналда Трампа, наводи Би-Би-Си, и додаје да је кључ за одржавање високе вредности акција да бивши председник остане на Truth Social платформи, и то искључиво на њој.

Уместо да једноставно људи могу да улажу у Truth Social, људи купују акције Digital World Acquisition Corp као начин улагања у самог бившег председника. Реч је о такозваним "мим акцијама", каже Мајкл Клауснер, професор права на Универзитету Станфорд. То су акције  компаније које имају много малих инвеститора, који су онлајн или пратиоци друштвених медија, који могу да подигну и снизе цене акције.

Клауснер каже да су многи који су инвестирали у ту компанију присталице самог Трампа.

"Они мисле да ће Трампово име везано за нешто бити вредно", каже Клауснер.

Аквизиција те две компаније је начин да сам Трамп изађе на берзу. 

Окамова оштрица Илона Маска 

Зато је и враћање Доналда Трампа на Твитер, како је "пресудио народ", за Илона Маска значио врло добар начин да усмери пажњу на ту новокупљену мрежу. Па шта ако Доналд Трамп не твитује, обнародовали смо демократију, можда је била идеја Маска.

"Све више и више током времена, како се будемо приближавали истини, Твитер ће завређивати поверење људи", писао је скоро Маск. Али, најзабавнији исход свега је, тврди, његова варијанта Окамове оштрице.

Принцип Окамове оштрице подразумева да ако су сви остали критеријуми у доношењу закључака једнаки, најједноставније решење је најбоље. Вратити Трампа био је прилично једноставан потез, могуће и унапред предвиђен.

Међутим, "оштри" Маск одлази корак даље и најављује још једну новину - не плави беџ, већ три беџа.

Маск наводи да би Твитеров програм за означавање могао да буде поново оживљен 2. децембра, са новом процедуром за проверу индивидуалних идентитета како би се решили проблеми лажног представљања.

Нови процес ручне аутентификације описује као "болан, али неопходан". Верификоване ознаке за потврду такође ће бити проширене додатним бојама - златном за компаније, сивом за владе и оригиналном плавом за индивидуалне налоге.

Из читаве какофоније и даље није извесно шта би могло да произађе - нови Твитер, његов пад или почетак суноврата друштвених мрежа онакве какве их данас познајемо. Историја, говорио је Борхес, воли понављања. 

Ко се данас сећа Оркута, платформе коју је лансирао и угасио Гугл, Six Degrees-а, Friendster-a, AOL-a, Hi5 или Buzz-a, преминулог Гугловог сервиса. Могуће је да слична судбина чека и Твитер, или Фејсбук, за који се већ одавно шушка да умире, полако, али сигурно. 

Проблем са Волстрита за Фејсбук је што то више није прича о непрекидном расту. До ове године, то је једино што се зна. Најспорија година компаније за раст прихода била је пандемијска 2020, када је и даље порасла за 22 одсто. Аналитичари ове године предвиђају пад прихода, а Закерберг отпушта 13 одсто запослених.

Све више та мрежа личи на, како примећује Изабел Слоун у Њујорк тајмсу, "град духова дивљег запада у коме се котрља исушена трава по сушном пејзажу".

Мреже су еволуирале у медије, и донеле много корисног, пре свега у "креаторској економији", али зато можда данас сведочимо њиховом регресирању. Еф-Ти-Екс, једна од две највеће платформе за трговину криптовалутама прогласила је банкрот, што ће вероватно, процењују аналитичари, довести до веће регулације трговине дигиталним новчићима. Регресија, зар не.

Јер идеја да смо сви повезани, једноставно не успева. Све делује више као ствар која дели, поларизује, а лажне информације су фантастично оптимизоване за дељење. Велике платформе су разумеле да што је садржај емоционалнији, више се дели, а онда доноси и више новца.

И када се схватило да то може да донесе више штете него користи, било је прекасно. Сада, чини се, долази до новог тренда, до тога да се полако она "отворена" јавност полако затвара у приватне "резервате", у много више малих мрежа, нешто налик ономе што се на Твитеру назива "Кругови". 

"Највише што ћу учинити за тебе је скроловање. У ствари, волим скроловање. Осећам контролу када скролујем. Волим да имам контролу", написао је на Медијуму Џајлс Вилсон у "Правилима аутократе за веб". Можда ће зато контрола, али контрола коју имају корисници, бити кључна реч 2023. 

Робокап на улицама Сан Франциска 

На дронове смо већ одавно навикли, али где би ствари могле да оду, говори и један готово бизаран пример из Сан Франциска. Полицијска управа тог града предложила је да јој се дозволи употреба робота са "смртоносном снагом" приликом реаговања на инциденте.

У документу се наводи како одељење предлаже да користи колекцију робота, којих је укупно 17, иако 12 није у функцији. Новији роботи, Ремотек тог одељења имају опциони систем наоружања, а модел Ф5А може пунити чауре за сачмарице.

КинетиК Талон, такође, може да носи наоружање. Модел који користи америчка војска може да се модификује тако да се додају митраљези и бацачи граната, наводи Верџ.

Предлог полиције Сан Франциска би омогућио роботима да убијају људе "када је ризик од губитка живота за грађане или службенике неминован и надмашује било коју другу опцију силе која је доступна".

Како наводи Верџ, првобитна верзија нацрта није помињала смртоносну силу све док члан градског надзорног одбора није додао да се "роботи не смеју користити за силу против било које особе".

Одељење је избацило фразу и преформулисало је у изјаву која оправдава смртоносну силу суочену са непосредном опасношћу и недостатком других опција, наводи Мишон локал.

Ништа много чудније од шишања у метаверзуму, а и то долази. Ко зна шта све тек доноси Деда Мраз.