Парламентарни избори у Данској – предизборне анкете опречне, нове странке се надају мандатима

У Данској се одржавају ванредни парламентарни избори, након што их је премијерка Мете Фредриксен расписала у октобру, седам месеци пре краја свог четворогодишњег мандата.

Предизборне анкете су опречне – поједине дају предност левој коалицији коју предводи Фредриксенова, док према неким анкетама, ни леви ни десни блок неће имати већину и мораће да се ослоне на мандате које би могао да освоји бивши премијер Ларс Локе Расмусен који је основао нову странку.

Мете Фредериксен је, када је најављивала изборе, рекла да жели широку владу са странкама са обе стране политичког спектра. Нагласила ке да Данска, као остатак Европе, пролази кроз тешка времена и да посланици морају да буду заједно.

Изјава је дата у тренутку када је савезник њене мањинске, једнопартијске социјалдемократске владе, запретио да ће срушити Фредериксенову гласањем о поверењу.

Социјално-либерална странка левог центра критиковала је њену владу у вези са одлуком из 2020. да елиминише целокупну популацију куна у Данској на врхунцу пандемије корона вируса, донету како би се заштитили људи од мутације вируса.

Елиминација куна је довела до оставке једног министра, а Фредериксенова је била суочена са ултиматумом - да буду одржани нови избори или да буде суочена са гласањем о поверењу.

Више од четири милиона бирача гласа за 14 партија, а у данском Фолкетингу има места за 179 посланика, од чега су по два места резервисана за посланике из Гренланда и Фарских Острва.

Током кампање су доминирале домаће теме, од смањења пореза и потребе за запошљавањем више медицинских сестара, до финансијске подршке Данцима усред инфлације и скока цена енергената због рата у Украјини.

Најмање троје политичара се боре за премијерско место.

Међу њима су Фредериксенова, која је водила Данску кроз пандемију ковида 19 и удружила се са опозицијом како би повећала издатке за одбрану Данске након руског напада на Украјину и два опозициона посланика десног центра - Јакоб Елеман-Јенсен, лидер либерала и Сорен Папе Поулсен, који је на челу конзервативаца.

Бивши лидер либерала, Расмусен, изгубио је од Фредериксенове 2019. и основао своју нову центристичку странку у јуну.

Према анкетама, његови умерени би могли да добију чак 10 одсто гласова.

Он је наговестио могућност да буде у коалицији са социјалдемократама и да буде кандидат за премијера.

Блок десног центра укључује популистичке, антиимигрантске странке.

Међу њима су и Данске демократе, које је у јуну основала бивша министарка за имиграцију Ингер Стојберг, која је 2021. осуђена јер је 2016. године наредила да се раздвоје парови који траже азил ако је један од партнера малолетан.

Одслужила је казну од 60 дана и сада има право да се поново кандидује.

Анкете показују да би њена странка могла добити око седам одсто подршке бирача.

То би могло да угрози некада моћну популистичку, антиимиграциону Данску народну партију, која се последњих месеци распада због унутрашњих спорова и креће се око цензуса од два одсто потребних за улазак у парламент, док је 2015. године освојила 21,1 одсто гласова.

Социјално-либерална странка, која је упутила ултиматум Фредериксеновој, могла би да претрпи губитак подршке, углавном због тога што бирачи немају поверења у странку, наводи АП.

Њена лидерка Софи Kарстен Нилсен изјавила је да ће странка, на крају крајева, подржати Фредериксенову за премијера, што је касније морала да објашњава.