Много буке око Абеове "државне сахране"

Јапански медији јављају да је по најновијим истраживањима јавног мњења, у тој држави 57 одсто грађана против одржавања државне сахране за трагично преминулог бившег премијера Шинза Абеа, којег је 8. јула у граду Нара током предизборне кампање из импровизоване сачмарице погоцима у раме и врат на улици усмртио четрдесетједногодишњи Тецуја Јамагами.

Абеова сахрана заказана је за 27. септембар и њој би требало да присуствују високе стране званице, попут бившег америчког председника Барака Обаме и активне потпредседнице Камале Харис.

Јапански грађани изражавају отпор према одржавању церемоније у организацији државе из два основна разлога.

Један је перцепција да су Абе и други високи политичари владајуће Либерално- демократске партије из његовог окружења били у додиру с религиозним култом јужнокорејског порекла, познатим под називом "Унификациона црква", који је у Јапану озлоглашен због великих сума новца које захтева од својих верника.

Управо је гнев због драстичног сиромашења породице и низа других личних трагедија узрокованих приступањем и изнуђеним донацијама које је његова мајка дала тој религиозној организацији, подстакао Тецују Јамагамија да изврши атентат.

Мржњу према култу који је кривио за губитак породичне куће и уштеђевине, немогућност да студира и за самоубиство болесног брата, преусмерио је на Абеа, јер је овај једном приликом преко видео-линка учествовао на конференцији коју је организовала политичка група састављена углавном од припадника "Унификационе цркве".

Абеов деда, који је и сам био премијер, такође, раних шездесетих година прошлог века, чини се, са наклоношћу је прихватио долазак тада младе религиозне групе из Јужне Кореје и одржавао везе са њом због њене изразито антикомунистичке настројености која му је ишла на руку у то време када су левичари имали значајну подршку у друштву острвске царевине.

Расте отпор државним почастима за Абеа

И док је у јулу, непосредно након атентата, више од половине грађана било за то да Абе буде званично испраћен на вечни починак у организацији владиног апарата, сада, две недеље пред церемонију, ситуација је обрнута, показује истраживање које је 9. овог месеца спровео јавни телевизијски сервис "NHK".

На одржавање сахране о државном трошку са одобравањем гледа само 32 одсто од 1.255 испитаника, док чак 57 процената има негативно мишљење. Штавише, чак 72 одсто анкетираних верује да влада није у довољној мери образложила идеју да се Абеу одају државне почасти.

Јапанска јавност протеклих недеља је кроз извештавање медија о везама политичара владајуће партије с контроверзном јужнокорејском сектом, као што су коришћење њених јапанских припадника за агитацију током политичких кампања или ослањање на њихов колективни глас, чини се, стекла утисак да је постојало извесно оправдање за горе наведено размишљање атентатора, због чега је порастао проценат грађана који се противе томе да Абе буде сахрањен уз државне почасти.

Ово, упркос томе што је он политичар који је најдуже у историји јапанске демократије провео на челу државе и што је покренуо више важних економских и друштвених реформи, те оставио значајан траг у међународним односима.

Наиме, у Јапану постоји велики анимозитет према религиозним култовима, који сеже још у шездесете и седамдесете године када се тада релативно нова секта будистичке оријентације Soka gakkai (" Студијско друштво за грађење нових вредности") агресивним проповедањем и грубом регрутацијом брзо ширила земљом.

Зазирање и страх од нових религија достигао је врхунац средином деведесетих након серије шокантних, смртоносних злочина које је извршио хиндуистичко-будистички култ "Аум Шинрикјо", од којих је координисани напад бојним отровом сарином на кориснике подземне железнице у Токију у близини владиних зграда, када је настрадало 13 а повређено преко 6.000 особа, био најдијаболичнији.

Деценијама постоји и велик фокус медија на финансијске преваре које врше култови, па је и најмања веза са њима погубна по политичаре, укључујући ту и оне који припадају владајућој партији, која је од свог оснивања 1955. године у опозицији била само пет лета.

Још један разлог зашто се више од половине јапанских испитаника супротставља идеји да се Абеу ода државна пошта је и то што ће тај догађај државну касу пуно коштати у тренутку када се она све више задужује због потребе да субвенционише енергенте и струју, и то након што је већ критично продубила свој колосални јавни дуг и дефицит буџета због великих издвајања за надокнаду економске штете проузроковане епидемијом ковида-19.

Иначе, разједињена и слаба јапанска опозиција одмах по погибији Абеа је изнела аргумент да би одржавање сахране у организацији државе било штетно у смислу да би се тај чин могао протумачити као званично одобравање Абеове политике која је била усмерена на мењање тумачења важних пацифистичких одредби устава у сврху јачања армије и војног савеза са САД (што је било јасно одступање од деценија изразито мирољубиве политике), и чак представљати једну врсту деификације покојног премијера, који је био умешан у неколико корупционих скандала.

Са или без Путина?

Медији у Јапану ових дана дебатују и о томе да ли би на листу званица требало ставити име руског председника Владимира Путина.

Док многи у државном врху желе да се верно држе курса строгог кажњавања Русије због кршења међународног права интервенцијом у Украјини, што је за Земљу излазећег сунца која страхује од кинеског напада на Тајван и јапанска острва у његовој близини опасан преседан, има интелектуалаца и политичких коментатора који сматрају да би долазак руског лидера на Абеов коначни испраћај створио услове да се у неформалној атмосфери одрже састанци важни за заустављање крвопролића у Украјини.

Присуство Путина било би корисно и за сам Јапан, у смислу одржавања минималних политичких веза са Русијом, с којом Токио већ деценијама преговара о повратку својих територија у јужним Курилима, које је на самом крају Другог светског заузела Црвена армија.

Интересантно је да Абеова "државна сахрана" није то у правом смислу речи, јер је тело настрадалог бившег дугогодишњег премијера у складу с будистичким обичајем након бдења којем су присуствовали искључиво породица и најинтимнији пријатељи кремирано још 12. јула, четири дана након његове погибије, па је заправо пре реч о помену или комеморацији.

Иако садашњи премијер Фумио Кишида, с обзиром на убедљиву већину коју његова партија ужива у оба дома парламента има велики политички капитал, инфлаторна кретања, његова одлука да Абеу укаже почаст каква је готово искључиво резервисана за преминуле чланове царске породице и афера у вези ослањања посланика и министара његове странке на логистичку и гласачку помоћ култа "Унификациона црква" тај капитал лагано топе, па и поверење народа у њега самог, судећи по истраживањима јавног мњења, опада.

Зато се чини да би државном естаблишменту највише одговарало када би Абеов испраћај, заказан за 27. септембар медијски прошао што је могуће тише.