Обновљени оружани сукоби Азербејџана и Јерменије

Јерменија је саопштила да је неколико градова у близини границе са Азербејџаном, укључујући Јермук, Горис и Капан, гранатирано у раним јутарњим сатима, и да је одговорила на, како је назвала, "провокацију великих размера" Азербејџана. 

Навела је и да је азербејџанска војска гранатирала територију Јерменије користећи артиљерију и беспилотне летелице, а да је најмање 49 њених војника убијено у сукобима дуж границе са Азербејџаном.

Јерменски премијер Никол Пашињан оптужио је Азербејџан за нападе на јерменске градове јер не жели да преговара о статусу Нагорно-Карабаха, енклаве која се налази унутар Азербејџана, али углавном насељена етничким Јерменима.

"Наши губици су 49 убијених људи. Интензитет непријатељстава је смањен, али се настављају напади на једном или два фронта из Азербејџана", рекао је Пашињан у говору у парламенту, преносе руски медији.

Он је додао да ова цифра није коначна.

Азербејџан: Саботажа јерменске војске на граници две земље

Министарство одбране Азербејџана саопштило је да су јерменске оружане снаге извеле велику саботажу на граници две земље.

"Због хитних мера које су наше јединице предузеле да одмах спрече ове активности, дошло је до оружаног сукоба", наводи се у саопштењу министарства.

Такође је саопштено да је азербејџанска војска претрпела губитке у људству и војној инфраструктури због гранатирања оружаних снага Јерменије

Баку је саопштио да је јерменска војска пуцала на положаје азербејџанских трупа на граници, када је дошло до сукоба.

Јерменија затражила помоћ ЕУ

Влада Јерменије се већ обратила Русији, Организацији уговора о колективној безбедности и Савету безбедности УН у вези са сукобима на граници са Азербејџаном, рекао је за Тас владин званичник из прес службе.

Влада у Јеревану саопштила је да ће се позвати на споразум о сарадњи са Русијом и апеловати на ОДКБ, безбедносни блок који предводи Русија, као и Савет безбедности Уједињених нација.

Јерменски премијер Никол Пашињан разговарао је са председником Европском савета Шарлом Мишелом о новој ескалацији тензија на јерменско-азербејџанској граници, саопштила је јерменска влада.

Јерменија је Европској унији саопштила да је Азербејџан одговоран за ескалацију тензија око спорне територије Нагорно-Карабаха, а и Баку и Јереван окривљују једни друге за последње обнављање сукоба током ноћи, у коме су обе стране пријавиле људске жртве, преноси Ројтерс.

Председник Европског савета рекао је да је ЕУ "спремна да уложи напоре да се спречи даља ескалација" и да "нема алтернативе миру и стабилности у региону", према саопштењу јерменске владе.

Премијер Јерменије Никол Пашињан разговарао је раније данас телефоном и са председником Русије Владимиром Путином о сукобу на јерменско-азербеџанској граници, саопштила је прес служба јерменске владе.

Поред руског председника Владимира Путина, јерменски премијер Никол Пашињан позвао је француског председника Емануела Макрона и државног секретара САД Ентонија Блинкена да разговарају о ситуацији.

Блинкен је позвао на хитан прекид непријатељстава за које свака страна окривљује ону другу.

Москва позива Баку и Јереван да поштују договорено примирје

Русија је позвала Јерменију и Азербејџан да прекину непријатељства и поштују споразум о прекиду ватре, након што је Москва изразила "екстремну забринутост" због обнове борби између две земље.

У саопштењу, руско Министарство спољних послова је саопштило да је јутрос у 09:00 сати по московском времену посредовало у договору о прекиду ватре и да очекује да обе стране испуне услове споразума.

Азербејџански медији известили су да су се Баку и Јереван данас од 09:00 часова по локалном времену договорили о прекиду ватре у новом сукобу у коме има људских жртава, пренела је агенција РИА Новости.

Сукоб је први пут избио крајем 1980-их ,када су јерменске снаге заузеле области у близини Нагорно-Карабаха, међународно признате као територија Азербејџана, али са већинским јерменским становништвом.

Азербејџан је повратио те територије у борбама 2020. године, које су окончане примирјем уз посредовање Русије и повратком хиљада становника у своје домове из којих су побегли.

Лидери обе земље су се од тада неколико пута састајали да би склопили споразум за успостављање трајног мира.