Читај ми!

Израел, 60 секунди над Ираном

Израелски борбени авиони су у неколико наврата током последња два месеца неопажено улетели у ирански ваздушни простор, вежбајући могуће нападе на објекте повезане са нуклеарним програмом Техерана, јављају медији у Израелу. Американци гађају положаје иранских савезника у Сирији. Иран "подигао" 150 дронова током дводневних вежби у Персијском заливу.

Израел, 60 секунди над Ираном Израел, 60 секунди над Ираном

Израелски авиони Ф-35 успели су да неопажено уђу у ирански ваздушни простор током вежбе у којој су учествовали дронови и најмање један танкер КЦ-48, јављају израелски медији позивајући се на извештај лондонског Елафа, саудијске медијске куће из Лондона.

Иранци нису ни потврдили ни демантовали тај извештај, али су готово истовремено почели велике маневре беспилотних летелица, током којих је за 48 часова испробано више од 150 дронова.

Према америчким и израелским изворима, Иран већ извесно време обучава групу руских официра за управљање дроновима, који би у Русију могли стићи у склопу трампе - борбени авиони за беспилотне летелице. 

Игра нерава између Тел Авива и Техерана временски се подударила са новом фазом преговора о иранском нуклеарном програму, који је Вашингтон блокирао још у време администрације Доналда Трампа.

Израел је, у тренутку када се очекују одговори Брисела и Вашингтона на нови предлог Техерана, озбиљно заоштрио реторику, упозоравајући све стране укључене у ове преговоре да неће прихватити ниједно решење које укључује наставак иранског нуклеарног програма.

"Свима смо јасно рекли, Израел нема обавезу да поштује тај споразум чак ни уколико буде потписан. Спречићемо Иран да постане нуклеарна сила", рекао је средином седмице премијер Израела Јаир Лапид. Готово истовремено, израелске резерве према могућем договору званичницима у Вашингтону представио је министар одбране Бени Ганц.

Истовремено са наводним упадом израелских авиона у ирански ваздушни простор, Тел Авив је у Црвеном мору увежбавао нападе на циљеве у Ирану и нападе на бродове те државе. Током тих вежби, израелске подморнице пратиле су ирански бродове Бехшад, Јамаран и носач хеликоптера Хингам. Бехшад је регистрован као теретно пловило, али низ обавештајних агенција, укључујући и Мосад тврде да је реч о шпијунском броду.

Бехшад је упловио у Црвено море недуго пошто је у акцији израелских командоса у априлу прошле године онеспособљен његов претходник, Савиз.

Израелци, Американци, Иранци... 

У великим маневрима израелских ваздушних снага и морнарице, из прикрајка, учествовали су и Американци, што се тумачи као додатни притисак на власти у Техерану да контроверзни нуклеарни програм ставе у потпуности под контролу Међународне агенције за атомску енергију, ИАЕА.

Амерички притисак посебно је дошао до изражаја почетком јуна, када су иранске власти одлучиле да искључе камере којима је ИАЕА пратила активности везане за процес обогаћивања уранијума.

Током претходних неколико дана, Американци су у Сирији у два наврата бомбардовали базе у којима припадници иранске револуционарне гарде, наводно, обучавају локалне милиције.  

Формулација према којој је Иран на неколико месеци од производње нуклеарног оружја провејава кроз извештаје западних обавештајаца још од 2006. године, односно од периода када је администрација млађег Џорџа Буша "идентификовала" више од 1.100 потенцијалних мета могућих напада на ирански нуклеарни програм.

Међу потенцијалним метама биле су листом све иранске научне институције и нуклеарни центри, укључујући Ерак, Бушер, Дарховин, Фордо, Натанз и Исхафан, али и стотине положаја и објеката повезаних с иранском Револуционарном гардом. Мапу су, на притисак неоконзервативаца, начинили планери Пентагона, а њих је пратио и једнако амбициозан пројекат унутрашње промене власти у Ирану, чије су архитекте били Доналд Рамсфелд, Дик Чејни, Џон Болтон, Њут Гринич и Руди Ђулијани.

Израелске Ватрене кочије

Израелско ратно ваздухопловство је у мају извело серију маневара ваздушних снага, названих "Ватрене кочије", током којих су симулирани напади на објекте повезане са иранским нуклеарним програмом.

Вежбе, у којима су учествовали борбени авиони, танкери КЦ-46, обавештајне службе и ракетне јединице, уследиле су недуго пошто је шеф израелске војске Авив Конави наредио да се начине нови планови за могући напад на мете повезане са иранским нуклеарним програмом.

Иако то Техеран одлучно демантује, власти у Израелу убеђене су да је израда атомске бомбе крајњи циљ иранског нуклеарног програма, поткрепљујући тврдње стотинама килограма докумената које су агенти Мосада крајем јануара 2018. украли из тајног центра у Техерану.

Тридесетак сефова са више од пола тоне докумената у вези са "преосетљивим" детаљима нуклеарног програма, укључујући дизајн бојевих глава, планове за њихову производњу и места на којима би такво оружје могло бити испробано, пребачено је у Израел који тај материјал сматра "непобитним доказом неискрености" власти у Техерану.

Уљуљкани проценама да је документација ваљано скривена, Иранци су неколико месеци пре упада укинули ноћне чуваре, па је тајне нуклеарног програма од Израелаца делило свега неколико препрека – аларми и тешки челични сефови у чију су се непробојност уздале власти у Техерану.

Мосадова акција века

Али 31. јануара, тачно у 22.30, двадесетак маскираних особа онеспособило је аларме и упало у стовариште смештено међу хангарима десетина трговачких компанија. Релативно брзо су провалили блиндирана врата, бренерима способним да достигну температуру од око 3.600 степени Целзијуса отворили 32 челична сефа, натоварили око пола тоне докумената и 163 диска с подацима, и шест и по сати касније нестали у непознатом правцу.

Чувари који су ујутру стигли на посао неколико минута пре седам часова, могли су само да беспомоћно констатују да су врата и сефови проваљени, огласе узбуну и на ноге дигну десетак хиљада полицајаца, војника и обавештајаца, који су наредних неколико дана без успеха покушавали да уђу у траг провалницима.

Већина украдених докумената, тврдили су Израелци, представљала је доказ да је Техеран, упркос тврдњама да је нуклеарни програм намењен искључиво производњи енергије, паралелно и систематски настојао да прикупи све елементе потребне за производњу атомског наоружања.

Независном истрагом, међутим, утврђено је да Иран никада није направио бојеву главу, што различити извори приписују широком спектру фактора – од страха Иранаца да ће њихов покушај бити откривен и могућих последица, до сталних напада на водеће стручњаке укључене у нуклеарни програм.

Убиства иранских нуклеарних физичара

Рат беспилотним летелицама, који већ годинама воде Иран и Израел, последњу жртву однео је средином маја, пошто је у војном комплексу Парчин код Техерана експлодирао самоубилачки дрон и том приликом "убио младог научника и ранио још једну особу".

Иако су ирански медији непосредно после експлозије догађај описивали као несрећу, смрт младог стручњака за развој дронова убрзо је предефинисана у инцидент, за који до сада нико није преузео одговорност.

Израелци су одбили да коментаришу овај догађај, али је неименовани амерички званичник потврдио Њујорк тајмсу да је база Парчин била мета напада самоубилачких дронова.

Свега неколико дана раније, у Техерану је убијен пуковник Револуционарне гарде, а амерички медији су објавили да су Израелци потврдили да су организовали ово убиство како би упозорили Иран да се мане планирања напада на израелске држављане у иностранству.

Претходно, шеф иранског нуклеарног програма Мохсен Фахризаде убијен је новембра 2020, након чега су Иранци додатно наоружали Хамас и Хезболах.

Серија убистава почела је 15. јануара 2007, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Дариуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом MИ6 (Military Intelligence, Section 6).

четвртак, 14. новембар 2024.
3° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње