Шпијунски рат Израела и Ирана, убиства, мотори и освете

Двојица мотоциклиста зауставила су се поред сивкасте "кије" у центру Техерана. Лица скривених кацигама, повадили су пиштоље и са пет хитаца погодили пуковника Револуционарне гарде, Хосеина Сајада Ходајарија, који је убрзо затим преминуо.

Власти у Техерану су одмах покренуле опсежну потрагу за "ционистичким агентима", који су наводно одговорни за ово убиство. До краја дана, ирански медији су јавили да је ухапшено неколико особа из мреже израелских шпијуна.

Матрица напада, тврде Иранци, неодољиво подсећа на начин на који су, током последње деценије, убијани најзначајнији физичари повезивани са контроверзним нуклеарним пројектом.

Укупно петорица физичара страдала су у никада до краја расветљеним атентатима у Техерану у којима су нападачи, по правилу, жртве пратили возећи се на моторима, да би затим пуцали, или постављали бомбе на аутомобиле.

Последња жртва, пуковник Хосеин Сајад Ходајари, био је потпуно непознат све до тренутка када су ирански медији објавили вест о његовој смрти. Из штурих саопштења Револуционарне гарде дало се наслутити да је учествовао у акцијама у Сирији и Либану.

Ни 24 часа касније, Шин Бет, израелска обавештајна служба, обавестила је новинаре да је Ходајари ипак био много утицајнији него што се у први мах чинило. Израелски "канал 12" тврди да се ирански пуковник недавно вратио из Сирије, где је планирао отмице израелских безбедносних званичника, пословних људи и научника.

Вест о овом, наводном, плану Техерана, први пут је објављена у априлу, односно недуго пошто су оперативци Мосада у Техерану отели Мансура Расулија, који је током испитивања рекао да је "послат у Турску како би отео израелског дипломату, америчког генерала и француског новинара". Расули је у Турску отпутовао по наређењу пуковника Ходајарија, коме се на терет ставља и планирање убиства петорице Израелаца на Кипру.

На ова, незванична, објашњења Израелаца одмах је реаговао ирански председник Ебрахим Раиси, који је најавио освету за убиство пуковника Револуционарне гарде.

"Нема сумње да ћемо се криминалцима осветити за смрт овог мученика", рекао је ирански председник, оптужујући "руку глобалне ароганције" за убиство пуковника Револуционарне гарде.

Овакав опис иранске власти користиле су за Сједињене Америчке Државе и Израел током серије убистава иранских нуклеарних физичара током претходних десетак година.

Последњих седмица, међународни статус Револуционарне гарде некако се ушуњао главне светске вести, пошто су власти у Техерану затражиле да се та формација уклони са америчке црне листе у склопу новог договора о нуклеарном програму, заглављеном због рата у Украјини и суштински напетих односа између Вашингтона и Москве.

Револуционарна гарда уврштена је на црну листу непосредно пре него што је у Багдаду, у нападу америчких дронова, убијен командант Кудса, генерал Касем Солејмани, чиме су односи САД и Ирана доведени готово до тачке кључања.

Променом администрације у Вашингтону, уследио је наставак преговора о нуклеарном програму, али су Американци, после консултација са Израелом, одбацили могућност да Револуционарну гарду уклоне са те листе.

Недуго затим, изасланици Европске уније у том преговарачком процесу разговарали су са иранским званичницима, али, како се чини, без опипљивијих резултата.

Смрт научника у Техерану

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Након његове смрти, власти у Техерану су најпре саопштиле да су Хосеинпур и још неколико научника умрли од последица тровања гасом, али је обавештајна компанија Стратфор убрзо објавила да их је убио Мосад.

Сестра иранског научника Махмубе Хосеинпур је из Турске, где је побегла, касније рекла да је њен брат радио на развоју атомске бомбе "12 пута снажније од оне која је бачена на Хирошиму". Према њеној верзији догађаја, развој су надгледали стручњаци из Северне Кореје и неименовани руски физичари, али је њен брат одбио да даље учествује у пројекту, због чега су га припадници иранске Револуционарне гарде убили.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Иран је за ово убиство најпре окривио Америку и Израел, али је нешто касније на списак потенцијалних криваца додата и неименована "издајничка група коју чине Иранци у егзилу".

Иако није експлицитно именована, на листу сумњиваца уврштена је организација "Муџахедин ел Калк", некадашњи врх копља Исламске револуције, чији су припадници после серије волшебних преокрета, некако завршили у Албанији. Иран је потом похапсио десетак особа са оптужбом да су за рачун Мосада учествовали у овом убиству, а један од њих, Маџид Џамали Фаши, осуђен је на смрт и погубљен.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

За ова два напада, тадашњи ирански министар унутрашњих послова Мустафа Мохамад Наџар оптужио је Израел и америчку Централну обавештајну агенцију.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Даријуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава.

У њега су наоружани нападачи на мотоциклима испалили пет метака, када се са супругом враћао из вртића из кога су покупили ћерку, а које су у овом нападу и рањене. Власти у Техерану су за смрт научника оптужиле Мосад.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом MI6.