САД забринуте због споразума Кине и Соломонских Острва – Пекинг шири утицај на Јужном Пацифику

Да није блоковског сукобљавања САД и Кине, односно, прецизније речено, рефлексног и децидираног одбијања Вашингтона и његових савезника и најмање назнаке да би најмногољуднија земља света могла да негде ван својих граница оствари војнополитички утицај, мало ко би ван регије Азија–Пацифик чуо за Соломонска Острва.

С том државом, која има око 700.000 становника и површину од око 28.000 квадратних километара, званични Пекинг је постигао споразум о безбедности који, јављају медији у Азији и земљама највећег светског океана, предвиђа могућност да кинеска полиција интервенише по позиву, те да војни бродови Кинеске народноослободилачке армије пристају и снабдевају се у њој.

Тај споразум, који су потписали министри иностраних послова, јавности су предочили званичници у Пекингу, чиме су предухитрили планирану посету америчких дипломата, који су у соломонску престоницу Хонијару желели да дођу како би домаћине одговорили од безбедносног повезивања са Кином.

Поприште чувене битке из Другог светског рата

Соломонска Острва налазе се у јужном Пацифику, недалеко од Папуе Нове Гвинеје, на око 2.000 километара од Аустралије.

Гледано из Вашингтона и Канбере, она имају стратешки географски положај, будући да се налазе на путу између Аустралије и Јапана, односно, Аустралије и САД.

Светски су позната по Гвадалканалу, острву које је било поприште једне од најтежих битака Другог светског рата у Пацифику између америчке и јапанске војске. У њој је живот изгубило око 27.000 људи.

На Гвадалканалу је и престоница Хонијара, у којој су у новембру прошле године, две године након што је влада на тражење Пекинга повукла признање Тајвана, избили насилни протести у којима су демонстранти покушали упад у парламент и преврат, те палили кинеске продавнице, ресторане и амбасаду због перцепције да режим финансијски подржава Пекинг.

То је тамошње власти подстакло да гаранције за безбедност, односно, очување јавног реда и мира потраже управо од Пекинга, који је заинтересован да заштити своје држављане и пословне интересе.

Традиционално, улогу полицајца на улицама соломонских насеља обављали су Аустралија и Нови Зеланд, који ту и друге острвске државе Меланезије практично сматрају својим двориштем.

Заправо, и прошле године су у смиривању ситуације били ангажовани полицајци из те две државе, као и њихове колеге са Фиџија.

Стратешке игре за доминацију пацифичким водама

Медији у Азији јављају и да су САД и њени савезници Јапан, Аустралија и Нови Зеланд почетком недеље одржали састанак на Хавајима на којем су разматрали на који начин би могли да од Соломонских Острва издејствују да одустану од споразума, односно, да пониште договор са Кином.

Они страхују да би Пекинг могао да некад у будућности прошири споразум и отвори морнаричку базу на Соломонским острвима, која би имала функцију надзора и одвраћања америчких, аустралијских и других снага, те могла да практично загосподари широким морским пространством.

У Пацифику је наиме у току надметање у маневрисању морнаричким и ваздухопловним снагама у којем је циљ Вашингтона да кинеске војне ефективе, колико је то могуће, ограничи на узани простор између њене обале и тзв. "првог ланца острва" у Тихом океану, који чине Јапански архипелаг, Тајван и Филипини, док Пекинг настоји да својим војним бродовима продре дубље у Пацифик, до тзв. "другог ланца острва", који чине Бонинска острва (у саставу Јапана), Маријанска острва и Гуам (у саставу САД) и Нова Гвинеја. 

Соломонска Острва налазе се у залеђу друге линије, па би евентуално упориште за стационирање војних бродова на њима кинеској армији омогућило не само да добије излаз дубоко у Пацифик, већ и да зађе иза леђа америчких база и приближи се Аустралији, која такође функционише као одскочна даска за америчке снаге.

Премијер Соломонских Острва Манасех Согаваре на којег, поред англосаксонских држава, притисак врше и суседи Папуа Нова Гвинеја и Фиџи, међутим, истакао је да се споразум са Кином односи искључиво на унутрашњу безбедност његове земље и да није усмерен на друге државе или савезе.

Он је нагласио да споразум не предвиђа успостављање војних база и да садржи и одредбе о пружању економске помоћи за развој.