Шест ствари које би требало да знате о Мјанмару

Мјанмар, држава у којој се догодио војни удар, суочавала се и раније са сличним ситуацијама, а војна хунта је два пута преузимала власт у тој земљи која се некада звала Бурма. Из државе која се дуго борила за независност и демократску власт одабран је и један генерални секретар Уједињених нација, а јутрос ухапшена председница највеће партије Аунг Сан Су Ћи добитница је Нобелове награде за мир.

Основни подаци о Мјанмару

Мјанмар, раније познат под именом Бурма, налази се у југоисточној Азији, а излази на Бенгалски залив и Андаманско море. Граничи се са Тајландом, Лаосом, Кином, Индијом и Бангладешом.

У Мјанмару живи нешто више од 60.000.000 становника, а највећи проценат становништва чине Бурманци, којих има око 34 милиона. Више од 87 процената становништва је будистичке вероисповести. Главни град је Нејпјидо, а до 2005. престоница је био највећи град Јангун.

Британска власт и стицање независности

Бурма током 18. века није била занимљива трговцима и колонијалним освајачима, али су Британци током англо-бурманских ратова успели да успоставе власт над највећим делом данашње територије Мјанмара од 1824. године.

Након Другог светског рата, под вођством Аунг Сана ојачао је националистички покрет који је успео да се избори за независност од Велике Британије 1948. године.

Убрзо је Бурма постала и чланица Уједињених нација, а 1962. године бивши секретар премијера Бурме У Тант одабран је за генералног секретара Уједињених нација.

Војна хунта

Због неслагања политичких чинилаца о унутрашњем уређењу државе, војска је 1962. године извела државни удар и увела војну хунту. Војска је била против увођења федералног уређења државе које је сматрала антинационалним.

Хунта је национализовала готово све у земљи и постепено уводила социјализам, а 1974. године на снагу је ступио нови устав који је Бурму дефинисао као једнопартијску социјалистичку државу на чијем су челу били генерали који су се одрекли војних функција.

Седамдесете године обележили су протести студената које су власти окрутно сузбијале.

Нови војни удар, промена имена државе и успон Аунг Сан Су Ћи

Ћерка Аунг Сана, који се сматра оцем независности Бурме, Аунг Сан Су Ћи истакла се током продемократских протеста 1988. године када је, заједно са бившим генералима који су критиковали војну хунту, формирала Националну лигу за демократију (НЛД).

Протести су окончани крвавим војним ударом током којег је убијено најмање 350 људи, а власт је преузео Државни савет за обнову законитости и реда који је био под војном управом. Убрзо је и промењено име државе у Мјанмар.

На првим вишепартијским изборима, које је 1990. године организовала војна хунта, НЛД је освојио 81 одсто мандата у парламенту и Аунг Санг Су Ћи постала је миљеница грађана. Ипак, војна хунта је одбила да призна резултате избора и преда власт победницима, а Су Ћи је одведена у кућни притвор. Њој је 1991. године додељена Нобелова награда за мир.

Крај војне хунте и долазак НЛД-а на власт

Након усвајања новог устава 2008. године, почеле су демократске промене у Мјанмару. Две године касније одржани избори, које су међународни посматрачи оценили као мирне, али су Уједињене нације и западне земље осудиле изборе и указале на изборну превару.

Победу је прогласила Унија за солидарност и развој, коју је подржавала војска, а навели су да су освојили 80 одсто гласова. НЛД није учествовао на изборима.

Војна хунта је укинута 2011. године, а Аунг Сан Су Ћи је пуштена из кућног притвора. Први вишестраначки избори од 1990. одржани су 2015. године, а НЛД је освојио већину у оба дома парламента, а Су Ћи је постала државна саветница Мјанмара, пошто због британског држављанства покојног супруга не може да буде на месту председника.

Протеривање Рохинџа

Припадници народа Рохинџа, муслиманске мањине која живи у Мјанмару, дуго су се суочавали са кршењем људских права и одбијањем власти Мјанмара да их признају за своје држављане, упркос томе што многи од њих живе у Бурми и више од три генерације.

Рохинџе су од 2015. године, у страху од протеривања и насиља, почеле да беже у Малезију, Тајланд и Аустралију, а од 2016. је мјанмарска војска и полиција почела да врши системско протеривање Рохинџа. Током акција полиције и војске забележено је насиље и убијање са елементима етничког чишћења.

У избегличким камповима у Бангладешу нашло се више од 740.000 Рохинџа, а власти Мјанмара су признале да су вршиле "операције чишћења" мањине, што је ставило мрљу на демократску борбу Аунг Сан Су Ћи у претходном периоду.