Ако хоћемо чистији ваздух, сви морамо да се мењамо

Пулмолог проф. др Бранимир Несторовић истиче да проблем загађења ваздуха није новина и да је у питању кумулативни проблем. Ипак, сматра да је на нивоу локалних самоуправа требало да се реагује.

"Не знам зашто на нивоу града нешто није предузето, на пример ограничен саобраћај ауомобилима. Зашто сви возе? Може да се организује, градски превоз да се појача. Ми сви причамо о загађењу, а онда сви седну у кола и дођу у центар града. То је увек иста прича, људи немају свест да нешто сами учине", рекао је проф. др Несторовић.

Потребно је, каже, делати систематски, донети прописе и обезбедити њихови спровођење. Др Несторовић истиче да су у почетку потребне казне.

"Прво кажњавате прву генерацију. Знамо да не треба да палимо стрњику, сви знају да дизел- мотори не треба да иду у центар. Немате метрополу у коју може са дизел-моторима да се уђе у центар града. Ми сви знамо како треба, али онда кажемо да журимо и да нема везе", рекао је проф. др Несторовић.

Поручује да морамо да научимо нека правила понашања. "Наши радници се у иностранству еколошки понашају, али када дођу у Србију, пролазе, на пример, кроз црвено што тамо не раде", навео је проф. др Несторовић.

И директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да треба да се ради на томе да се подигне свест и да сви дамо свој допринос. И локалне самоуправе треба да се укључе са својим локалним плановима који би предвидели активности којима би се загађеност смањила, сматра Радовић.

Додаје да се, међутим, ради на томе и наводи пример депонија. Проблем је, ипак, вишедеценијски.

"Државе западне Европе нису имале турбулентан период иза себе као ми, стратешки су улагали и размишљали о енергетској ефикасности, модернизацији постројења, преласку са угља на друга горива", рекао је Радовић.

Наводи и да загађеност ваздуха није новина, али да сада имамо мониторинг којим можемо да утрдимо концентрације штетних честица.