Влада доставила Скупштини Извештај о преговарачком процесу, седница о КиМ заказана за 2. фебруар

Влада Србије доставила је посланицима "Извештај о преговарачком процесу са институцијама привремене самоуправе у Приштини, од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023", у коме се истиче да је у овом периоду дошло до ескалације кризе, као и системске дискриминације и насиља према Србима на Косову и Метохији и оцењује да за такав развој догађаја искључиву одговорност сноси приштинска страна.

У извештају се истиче и да Београд неће одустати од захтева да ЗСО буде хитно формирана, као и да ће Влада Србије и убудуће бити усредсређена на непосредну заштиту безбедности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских националних интереса.

Како је најављено, посланици ће извештај о Косову и Метохији разматрати на Посебној седници која почиње у четвртак, 2. фебруара, а у раду ће учествовати и председник Србије Александар Вучић.

У извештају се наводи да се криза дијалога Београда и Приштине од 2018. године системски развијала и продубљивала, али да је током овог извештајног периода дошло до њене крајње ескалације.

"Искључиву одговорност за такав развој догађаја неспорно сносе актуелне привремене институције самоуправе у Приштини, које од доласка на власт Аљбина Куртија, у континуитету, појачавају системску дискриминацију Срба уз упорно одбијање и кршење свих договора који су до сада постигнути у оквиру дијалога", истиче се у извештају.

Током овог периода приштинско деловање на терену се драстично интензивирало кроз брутално насиље и претње употребом насиља против Срба на КиМ.

Приштина је од септембра 2022. године, како се додаје, предузела одлучан покушај да избегне примену обавеза из до сада закључених споразума из дијалога, и да на терену наметне једнострана решења која ће максимално отежати живот и опстанак Срба у покрајини.

За четири и по месеца 68 етнички мотивисаних напада

У извештају се наводи да о степену угрожености Срба на КиМ сведочи податак да су у претходна четири и по месеца забележена 68 етнички мотивисаних напада, што је 25 одсто укупног броја таквих напада на Србе од доласка Куртија на чело владе привремених приштинских институција.

"То потврђују и последњи етнички мотивисани напади на Србе у које су све чешће директно или индиректно укључени, поред припадника РОСУ, и припадници тзв. косовских безбедносних снага", наводи се у извештају и указује да су те наоружане приштинске структуре косовскометохијских Албанаца 6. јануара 2023. године у пуној мери потврдиле антисрпски карактер.

На Бадњи дан, како се подсећа, припадник тзв. КБС Азем Куртај је у Готовуши код Штрпца покушао да убије једанаестогодишњег Стефан Стојановића и двадесетједногодишњег Милоша Стојановића.

"Уместо да јасно осуде очит злочин, приштински званичници су га окарактерисали као 'напад на младе особе' иако је очито да је на младиће пуцано због њихове припадности српском народу", оцењује се у извештају.

Сличну логику у "осуди" догађаја употребили су готово сви међународни званичници у покрајини, што је тешко разумљиво, а још неразумљивије је, како се наводи, што се напад у Готовуши одиграо готово истовремено са предајом одговора команданта Кфора српској страни о захтеву за повратак дела српских снага на КиМ.

Подсећа се да је Влада тај захтев упутила у јеку кризе после неоснованог хапшења Миљана Аџића и Дејана Пантића, као и приштинских претњи Србима који су мирно протестовали на барикадама.

Наводи се да антисрпски карактер тзв. КБС није изузетак, и да су истоветну природу сваки пут све отвореније показивали припадници РОСУ, током сваког од 19 досадашњих илегалних упада на север КиМ, да би терор РОСУ, како се истиче, кулминирао тешким рањавањем Миљана Делевића.

У извештају се наводи да по истом антисрпском обрасцу поступају и они који су ангажовани у области правосуђа, што се показало у случају Дејана Пантића, о коме се данима није знало где се налази и у каквом је стању, док је Никола Недељковић осуђен на осам месеци затвора без икаквог основа.

Овакво нецивилизацијско поступање приштинске стране од септембра 2022. године проузроковало је више озбиљних криза на терену и определило природу дијалога у протеклом периоду који се, како се оцењује у извештају, користио искључиво као механизам за деескалацију тих криза.

Договор о регистарским таблицама 

Подсећа се и да је договор о регистарским таблицама постигнут у последњем тренутку како би се избегла озбиљна ескалација тензија на терену коју је Приштина покренула.

Наводи се да је Приштина 29. јуна 2022. године донела две нелегалне одлуке и поред захтева за пререгистрацију возила на "РКС" таблице, донела је одлуку и о улазно-излазном документу за грађане који поседују личне карте Републике Србије.

Српска страна је кроз одлучно ангажовање председника Републике успела да се избори за споразум којим су сачуване српске личне карте и спречено да Приштина Србе претвори у странце у сопственим вековним домовима, наводи се у извештају.

Међутим, Приштина је наставила са применом једностране одлуке о укидању легалних српских таблица, што је на терену провоцирало озбиљну безбедносну кризу.

Све гажење постигнутих споразума уз константну репресију и угрожавање безбедности Срба на КиМ, приморало је српске политичке представнике са севера да у знак протеста напусте приштинске институције.

Подсећа се да су они истакли да ће се у институције вратити када Приштина повуче све противправне мере поводом српских КМ таблица и када формира ЗСО.

У извештају се указује и да је Приштина наставила грубу репресију над Србима на северу, а 8. децембра 2022. године, покушала је да изврши својеврсну окупацију северног дела Косовске Митровице, када је око 300 припадника специјалних снага нелегално упало на то подручје града, а припадници РОСУ оклопним возилом "залутали" у вртић у Лепосавићу.

Те формације, поред илегалног присуства на северу КиМ, како се додаје, однедавно припремају терен за изградњу својих сталних база које се користе за покретање акција неоснованог и незаконитог хапшења Срба, и то махом под лажним оптужбама за ратне злочине, а започели су хапшења и због наводног учешћа у насилним активностима.

Мирни протести и блокаде 

Једно од њих је и неосновано хапшење и нечовечно поступање према Дејану Пантић, због чега су Срби на северу КиМ покренули масовне мирне протесте уз блокаду локалних путева, на шта је Приштина одговорила додатном ескалацијом и покушала да спроведе хапшење учесника.

У извештају се напомиње да је Приштина одустала од ескалације тек после директног међународног притиска, а криза је формално окончана 28. децембра, након што се српска страна, захваљујући међународној активности председника Србије, изборила да Пантић буде пуштен кући.

Осим тога, Београд је осигурао да претходно буду добијене гаранције Кфора којима је предвиђено да косовске безбедносне снаге не могу да улазе на север КиМ без одобрења команданта Кфора и четири градоначелника са севера, и јавне гаранције ЕУ и САД да Приштина неће хапсити ниједног Србина који је учествовао на мирним протестима.

У извештају је оцењено да је опасно и неодговорно приштинско деловање довело и утицајне међународне субјекте до закључка да је напредак у дијалогу немогућ ако се не крене са пуном применом споразума од 2011. године наовамо, а то се у првом реду односу на потребу хитног формирања ЗСО.

Истиче се и да српска страна неће одустати од захтева да ЗСО буде хитно успостављена у складу са принципима који прописују њене надлежности.

"Влада ће и убудуће бити усредсређена на непосредну заштиту безбедности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских националних интереса", поручује се у извештају.

Српска страна ће наставити да кроз мировну политику активног учешћа у преговарачком процесу онемогући било какав основ приштинској страни за малициозно и лажно приказивање Србије као неконструктивног и "реметилачког фактора" у региону.

У извештају се оцењује и да су Београд у протеклом периоду посредници ЕУ и други релевантни међународни субјекти окарактерисали као конструктивну страну у свим кризним ситуацијама.

Такав приступ, заснован на спремности на компромис зарад мира у региону свих грађана на простору КиМ, много је утицао да решење свих ситуација буде у интересу српске стране, закључује се у извештају.