Пахор: Усвојили смо заједничке закључке, указали на значај проширења ЕУ

Борут Пахор је, на конференцији за штампу, изајвио да је вођена пристојна дискусија и да поделе нису биле толико драматичне да спрече усвајање заједничког документа.

"Нисмо били у стању да усвојимо декларацију и престали смо припрему уочи Самита, јер је било питања која су нас делила. Током конференције било је заједничких ставова, па смо усвојили закључке", објаснио је он.

Пренео је да је реафирмисан значај проширења ЕУ, као хитан допринос очувању мира и стабилности у региону.

"Позвали смо на убрзање процеса" 

У закључцима је наглашено да је проширење ЕУ геополитичко питање.

"Позвали смо на убрзање процеса. Позивамо да се додели статус кандидата БиХ до краја ове године, као и да се укине визни режим. Такође, позивамо ЕУ да подржи Западни Балкан у суочавању са енергетском и кризом у вези намирница", нагласио је Пахор..

Истакао  је и да су учесници реафирмисали и приврженост дијалогу, као једином начину за превазилажење проблема.

Изразио је захвалност што су сви дошли на отворен разговор и показали поштовање. "Било је разлика у ставовима, али ставили смо их по страни", рекао је Пахор.

"Разговарано о дијалогу Београда и Приштине"

На питање да ли је од Србије тражено да призна такозвано Косово, Пахор је казао да је разговарано о дијалогу, али да то од Србије није тражено.

"Позивам све земље да наставе дијалог и реше проблем у циљу мира и стабилности, то је мој лични став", рекао је Пахор.

Председник Хрватске Зоран Милановић, који је копредседавао састанком, рекао је да се о томе није разговарало, јер би то био пут без краја.

На питање да ли је имао прилике да разговара са председником Србије Александром Вучићем о билатералним споровима, Милановић је одговорио да није.

"Вучић нам је пренео да је тренутно два према један против чланства у ЕУ. То је 80 одсто против, што је постотак који треба узети политички у обзир", нагласио је Милановић.

Милановић: Циљ приступни процес 

Пахор је навео да циљ платформе "Брдо-Бриони" није разговор о билатералним односима и проблемима, већ приступни процес.

На питање колико је реално да ЕУ усвоји статус кандидата за БиХ до краја 2022. и укидање визног режима, Милановић је рекао да "искрено мора рећи да не зна".

"Постоји много предрасуда и уздржаности код неких чланица. Индикативно је да је ЕУ дала статус кандидата Украјини, а не и БиХ. То је потпуно неморално и страшно. То сам рекао на много прилика. Да сам ја неко ко одлучује, дао бих условни статус кандидата Украјини и БиХ", објаснио је Милановић.

Пахор је указао да је увек био политичар који се залагао за "грађење корак по корак", додајући да увек треба уочити и најмању могућност за напредак.

Казао је да пре Самита ЕУ у јулу нико није разговарао о БиХ, а онда је покренута иницијатива да се тој земљи да статус кандидата, али није било консензуса на крају.

Међутим, додаје, усвојена је иницијатива да се условни статус кандидата размотри до краја године.

Милановић је рекао да није добро што су пре пола године, када је предлагано да се Украјини да статус кандидата, неке земље говориле да је то немогуће, као што су Холандија и Немачка, а да је онда иза кулиса постигнут договор и Европска комисија добила налог да да позитивно мишљење.

Џаферовић: Унутрашњим питањима, бавиће се сама БиХ

Председавајући Председништва БиХ Шафик Џаферовић изјавио је да Процес Брдо-Бриони није платформа у оквиру које се државе региона баве унутрашњих питањима било које од њих.

Додао је да ће се унутрашњим питањима Босне и Херцеговина бавити искључиво сама БиХ, због чега данас на Самиту на Брду код Крања није ни усвојена никаква декларација.

"Задовољан сам закључцимам јер смо се бавили заједничким стварима, које су од интереса за све нас који овде живимо. Нисмо се бавили унутрашњим питањима било које државе, што и није задатак ова иницијативе", рекао је Џаферовић. 

Додик: Брисел да издвоји више средстава за земље ЗБ

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да су на састанку лидера Брдо-Бриони процеса усвојени закључци који говоре о томе да Брисел треба да посматра Западни Балкан као јединствену геостратешку зону и да земље региона у једном пакету треба да постану пуноправне чланице.

Истакао је да би Брисел у наредних пет година требало да издвоји више средстава за подршку земљама Западног Балкана.

"У супротном, треба размислити којим путем ићи, јер смо видели да су друге земље добиле кандидатски статус, а нису испуниле већину услова за такав чин", рекао је Додик.

Ђукановић: Црна Гора близу циља да добије стабилну владу

Црна Гора је близу циља да, кроз демократске процедуре, укључујући и парламентарне изборе, дође до стабилне политичке владе која ће наставити да води државу путем европског развоја, изјавио је на Брду код Крања црногорски председник Мило Ђукановић.

Казао је да је на Смиту поменуо да Црна Гора последње две године пролази једну интересантну фазу демократског развоја.

Ђукановић је додао да је то можда из угла суседа, региона и ЕУ могло изгледати и проблематично, али да је Црна Гора и у том период показала чврсту опредељеност за даљи наставак европског пута и издржала сва искушења кроз која је пролазила.

"Црна Гора је данас ближе него било када током те две године свом циљу, а то је да кроз демократске процедуре, укључујући и парламентарне изборе, дође до стабилне политичке владе која ће наставити да земљу води путем европског развоја", истакао је Ђукановић. 

Председник Србије Александар Вучић рекао је да на састанку лидера региона на Самиту на Брду код Крања није било тензија и да је била боља атмосфера него прошле године.