Шта предвиђа Закон о употреби српског језика и очувању ћирилице

Посланици Скупштине Србије разматрали су Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, као културних и традиционалних вредности.

Мере за заштиту и очување ћириличког писма имају двојаки карактер. Обавезујући, да сви субјекти са већинским јавним капиталом морају да користе ћирилицу. Стимулативни – предвиђа олакшице за приватни сектор, пре свега медије, који се одлуче за ћирилицу.

"Првенствени циљ доношења овог закона јесте боље регулисање статуса у јавном животу, имајући у виду њен значај и чињеницу да су језик и писмо један од најважнијих делова културног наслеђа и питање идентитета српског народа", навела је Маја Гојковић, министарка културе и информисања.

Постојећи Закон о употреби службеног језика и писма предвиђа да се на подручјима где живе припадници националних мањина истовремено са српским језиком користе и језици националних мањина.

"Моја сугестија је заправо да се ово има у виду, да се не уђе у колизију са чланом 21 Устава да се припадници националних мањина односно језичких мањина у овој земљи у складу са Уставом једнако третирају", рекао је Муамер Зукорлић.

Маја Гојковић одговара да нема "никакве бојазни да овим језиком и заштитом ћириличког писма неко покушава да угрози било које писмо и језик националних мањина".

Посланици о одбрани и "наметању" ћирилице

Самостални посланик Владан Глишић сугерише да треба интензивније бранити ћирилицу.

"Оно што је пропуштено, уместо обавезујуће норме дата је подстицајна могућност, јесте приватне медијске куће које улазе на националну фреквенцију и које ту имају потпуно право да користе латиницу", навео је Глишић.

Из Савеза војвођанских Мађара најављују подршку предложеном закону и очекивања да ће њихови амандмани бити унети у нова законска решења.

"Неки душебрижници који једва чекају да посвађају мађарски и српски народ, већ су се појавиле неке вести да ћемо ми асистирати ћирилизацији свега и свачега и то апсолутно није тачно", поручио је Балинт Пастор.

Марко Атлагић из СНС-а рекао је да народ који нема своје писмо и свој језик неће имати дугог века. "И на концу, нека нико не схвати да је ово борба против латинице, латиница је српска колико и хрватска", додао је Атлагић.

Током израде Нацрта закона консултовано је и Министарство просвјете и културе Републике Српске где се доноси сличан закон.

Гојковићева је најавила усвајање Закона по хитном поступку 15. септембра, на празник Дана српског јединства, слободе и националне заставе.