Летовање у Анталији, хедонизам по српском укусу

Турску годишње посети и до 40 милиона туриста. Тридесетак процената од тог броја долази у Анталијски вилајет (покрајину).

Чиме Анталија привлачи туристе и који је профил гостију који најчешће одседају управо на овом делу турске обале?

„Алања је привлачна млађим људима због ноћног живота, Белек је рај за голфере, а постоје и хотели са више десетина тениских терена. Кемер је идеалан за оне који желе активан одмор. Дакле, у анталијској регији постоји за сваког понешто. Због тога је и профил гостију који долазе овде веома различит“, каже Мехмет Гундуз, директор туристичке агенције „1А травел“.

Међу српским туристима анталијска регија важи за најскупљи део Турске. Међутим, то је само делимично тачно.

„Аранжмани за Алању и Сиде су веома приступачни. Али Лара и Белек јесу најскупљи“, признаје Мехмет Гундуз.

Срби воле да долазе у Анталију и околину. И то они које високе цене не плаше, јер највише српских гостију агенција „1А травел“ има управо на Лари.

Лара на древном лувијском језику значи „песак“. Отуда и назив области и дуге пешчане плаже, на којој се налазе најбољи и најлуксузнији хотели.

„Срби воле луксуз“, кратко, уз осмех констатује Гундуз.

Misafir perverlik

Турска је више него успешно ухватила прикључак са земљама у којима туризам има знатно дужу традицију.

Турска обала можда није тако разуђена као Грчка, море можда није азурно плаво као у Француској и Италији, али оно у чему су непревазиђени јесте гостoпримство. На турском – мisafir perverlik.

Врхунска услуга у оквиру ол инклузив (all inclusive – све укључено) концепта већ је добро позната и српским туристима. Међутим, у последње време појавила се и ултра ол инклузив  услуга.

Шта је то „ултра“ у овом концепту?

„Постоје различити нивои ол инклузив концепта. Ултра ол инклузив концепт подразумева нон-стоп услугу, током 24 сата. Поред тога, ценом аранжмана обухваћена су и нека увозна пића која се обично додатно наплаћују“, објашњава Алпарслан Гунеј, менаџер продаје и маркетинга у хотелу „Свандор Топкапи палас“.

Различити ол инклузив концепти нарочито су привлачни породицама са малом децом зато што могу да плате једном и да забораве на новчаник.

Храна је доступна готово током целог дана, а на сваком кораку су фрижидери са расхлађеном водом. Ресторани и барови у којима је услуга урачуната у цену аранжмана распоређени су по целом хотелском комплексу.

Фокус на потребе породице

Хотели чија циљна група јесу породице улажу много труда и новца да би им задовољили све жеље и потребе.

„У оквиру хотела постоје тобогани, играонице, мини-клуб за децу... Дакле, фокусирани смо на децу јер, када су деца срећна – срећни су и родитељи. Због тога ол инклузив концепти и јесу окренути ка породицама", каже Алпарслан Гунеј.

Када усреће децу, родитељи могу да размишљају и о томе како да себи улепшају одмор. 

Током дана у вежбаоницама на отвореном гостима су на располагању фитнес инструктори. За оне који би радије да се опусте и не померају се, ту је спа центар са хамамом и сауном.

У вечерњим часовима, сви хотели који држе до своје репутације, имају живу музику и забавни програм.

Дакле, за оне који немају „ултра“ специјалне прохтеве, ултра ол инклузив концепт ће задовољити све њихове потребе.

Луксуз и специјалан третман

За оне који желе специјалан третман и могу то себи да приуште, постоје хотели као што је „Титаник Мардан палас“. Гостима је доступно све горе наведено, али на квадрат. Или на куб.

Шта то значи?

Најилустративнији је податак да у хотелу који има 543 собе, о гостима брине чак 1.300 запослених!

Одмах по доласку, гост добија свог личног асистента којем у било које доба дана може да се обрати путем Вотсапа или Вајбера.

Собе, чак и оне „најјефтиније“ су луксузне, са теписима увезеним из Ирана, италијанским мермером, бесплатним мини-баром.

Поред ресторана са услугом по принципу шведског стола, хотел има девет а ла карт ресторана и 22 бара.

И, оно што је посебно занимљиво, менаџмент хотела сматра да је идеална попуњеност капацитета 70 одсто.

„Ако је хотел пун, онда нема луксуза“, објашњава Алберт Габитов, менаџер продаје за европско тржиште у „Титаник Мардан паласу“.

Упитан да ли има заинтересованих гостију из Србије, Габитов одговара потврдно.

„Одмах после наступа на Сајму туризма, зимус у Београду, почеле су да пристижу резервације“, каже Габитов. То се поклапа са изреченом констатацијом да „Срби воле луксуз“.

Дуго су Руси били најбројнији гости и захваљујући њима Анталија је доживела вртоглави успон крајем деведесетих година прошлог века.

Данас Руси и Украјинци чине тек петину гостију, а бројни су и Британци, Холанђани, Немци. Они који су спремни да потроше највише новца јесу Казахстанци.

Кад се подвуче црта – за некога све, а за сваког понешто. Остало зависи од времена, воље и, пре свега, новца.