Људи имају „шесто чуло“ за које већина никада није чула – а могло би да буде кључно за ментално здравље

Сви знамо да човек има пет чула. Међутим, све већи број научних истраживања показује да поседујемо и шесто чуло о коме се готово уопште не говори – а које би могло да буде подједнако важно за наше здравље као и било које друго. То чуло назива се интероцепција и представља способност организма да осети и протумачи сопствене унутрашње сигнале.

Ово чуло региструје процесе који делују „невидљиво“, али се у телу одвијају непрекидно: рад срца, дисање, осећај глади, температуру организма и многе друге унутрашње сигнале.

„Иако не обраћамо много пажње на њега, то је изузетно важно чуло јер обезбеђује да сваки систем у организму функционише оптимално“, написале су психолошкиње Џенифер Марфи са Универзитета Ројал Холоу у Лондону и Фреја Прентис са Универзитетског колеџа у Лондону у тексту објављеном за The Conversation.

„Оно то чини тако што нас упозорава када наше тело више није у равнотежи – на пример, подстиче нас да попијемо воду када осетимо жеђ или нам говори да скинемо џемпер када нам постане превише топло.“

Интероцепција и ментално здравље

На први поглед, све делује прилично једноставно. Међутим, истраживачи сада све више увиђају да интероцепција не служи само за регулисање биолошких потреба организма, већ би могла да има важну улогу у бројним поремећајима менталног здравља, укључујући анксиозност, депресију, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП) и поремећаје исхране.

Истраживања су још у раној фази, али основна идеја је да свест о сигналима као што су напетост мишића, дисање или рад срца пружа важне информације о томе да ли је нека ситуација безбедна или опасна.

Када је тај процес нарушен, то би могло да допринесе развоју различитих психичких поремећаја.

На пример, особа која пати од анксиозности може бити изразито свесна убрзаног рада срца током друштвене интеракције, што јој изазива додатну нелагоду у таквим ситуацијама.

Марфи и Прентис су у анализи из 2022. године, која је обухватила 93 научне студије, утврдиле да се интероцепција значајно разликује код мушкараца и жена, при чему су жене показале мању прецизност у задацима који су се односили на препознавање сигнала срчаног рада.

Према њиховим наводима, то би делимично могло да објасни зашто су анксиозност и депресија чешће код жена него код мушкараца након пубертета, али су истовремено нагласиле да је та веза сложена и да још није у потпуности разјашњена.

Међутим, оне нису једине које истражују ову повезаност.

Експеримент објављен ове године у научном часопису eBioMedicine испитивао је како глад утиче на расположење. Показало се да су особе са израженом и прецизном интероцепцијом имале мање промене расположења од оних код којих је интероцепција била слабије развијена.

„То не значи да никада нису осећали глад – већ да су, изгледа, били успешнији у одржавању стабилног расположења“, написао је медицински психолог Нилс Кромер са Универзитета у Тибингену, уједно и водећи аутор студије, у тексту за The Conversation.

Истраживања анорексије и расправа међу научницима

Један од најупечатљивијих доказа о значају интероцепције долази из истраживања особа оболелих од анорексије нервозе које су спровели научници са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу (UCLA).

Полазна претпоставка била је да су особе са анорексијом изгубиле способност да „слушају“ сопствене сигнале глади.

Истраживачи су тестирали интероцепцију помоћу капсуле која вибрира након гутања и показали да је та претпоставка заиста тачна – чак и након што су пацијенти повратили телесну тежину.

„Особе са анорексијом нервозом не игноришу једноставно сигнале које им шаље тело“, изјавио је Сахиб Калса, виши аутор студије и неуронаучник са UCLA.

„Уместо тога, њихов нервни систем можда другачије обрађује сигнале који долазе из дигестивног система, што те сигнале чини тежим за препознавање, прихватање и учење на основу њих. Временом, то би могло да допринесе трајности симптома чак и након што се телесна тежина нормализује.“

Ипак, нису сви научници уверени у овакав приступ. У тексту објављеном 2024. године у часопису Frontiers in Psychology наведено је да „интероцепција не постоји“.

Аутори, које предводи когнитивни научник Феликс Шелер са Масачусетског института за технологију (MIT), признали су да је наслов намерно провокативан, али су објаснили да сматрају како истраживачи под појмом интероцепције превише поједностављују читав низ различитих појава.

„Иако је наслов овог рада намерно провокативан, његов циљ је да укаже на важан проблем у овој области – наиме, да се термин ‘интероцепција’ често користи на начин који не одражава сложеност и разноврсност појава које би требало да обухвати“, написали су аутори. Могуће је да су у праву.

Бери Смит са Универзитета у Лондону сматра да људи заправо поседују чак 33 различита чула. Оно што се, међутим, са сигурношћу може рећи јесте да су људи много „чулнија“ бића него што обично мислимо. Чак и ако за сва та чула још немамо јасне називе, она већ сада имају значајнију улогу у нашем здрављу и благостању него што смо до сада претпостављали.

„Боље разумевање свих фактора који утичу на интероцепцију могло би једног дана да буде важно за развој ефикаснијих начина лечења многих поремећаја менталног здравља“, закључиле су Прентис и Марфи.