Пет савета једног филозофа како да постанете најомиљенија особа у просторији

Ако се вратимо 10.000 година у прошлост и погледајмо како је изгледало човечанство када је неколико заједница у области Плодног полумесеца одлучило да се трајно насели и почне да узгаја биљке. У то доба већина људи и даље је живела као номади, без сталног места боравка.

Људи су били номадска врста која је живела и путовала у групама од око 20 до 50 чланова, ловећи животиње и сакупљајући дивље плодове. Лета су доносила дуге дане испуњене ловом и припремама, јер су зиме биле хладне, гладне и опасне.

Кланови, племена и породице кретали су се заједно кроз пределе, помажући једни другима. Повређеном су давали мало одмора, трудници веће парче меса и сви су помагали једни другима, јер се тако поступа када сте заједно против света.

У неолитском свету људи су се углавном трудили да буду друштвени и предусретљиви.

Али рецимо да је у сваком племну постојао неко ко је скривао додатну храну у својој торби, смејао се до суза кад се неко повреди и отимао од других. Када би се тај један, на пример отровао храном и готово пао у кому, племе се вероватно не би много трудило око њега и оставили би га и наставили даље. 

У свом делу Истраживање о начелима морала из 1751. године, филозоф Дејвид Хум тврдио је да је важно бити омиљен међу људима не само зато што је то пријатно, већ и зато што смањује друштвене тензије.

Потребни су нам људи који су предусретљиви, љубазни и спремни на сарадњу, јер то живот свима чини бар мало лакшим. Зато је Хјум посветио неколико месеци размишљању о томе шта човека чини допадљивим.

Ево његових пет савета како да се лакше уклопите и слажете са другима.

Узајамно жртвовање ега

Према Хјуму, људи су по природи поносни и склони егоизму. У свакоме од нас се помало крије поменути злоћа из неолита. Али када би свако следио тај природни нагон да буде најважнија особа у просторији, друштво би постало неподношљиво. Не би могло да функционише.

Зато је Хјум сматрао да су добри манири неопходни.

Добри манири нису само она викторијанска правила понашања којима се данас подсмевамо у серијама. Нису потребни ни корсети ни укрућене крагне. Добри манири представљају систем узајамног уважавања. То је начин да другима покажете да сте привремено ставили сопствени его у други план како бисте направили простор за њихов.

Зато немојте превише да причате. Немојте да све буде о вама. Постављајте питања, будите радознали и дозволите неком другом да дође до изражаја.

Не схватајте све превише озбиљно

Волимо да будемо у друштву људи који нас насмеју и умеју да нас забаве. Способност да се нашалите и озбиљне ствари сагледате са дозом лакоће спречава да дружење постане заморан терет. Када бисмо се непрестано прибојавали туђег друштва, желели бисмо да га избегавамо. 

Како је Хјум записао, ведрина „са собом носи велику вредност и природно задобија наклоност људи“. Особа ведрог духа распламсава „искру која се шири читавим друштвом“.

Зато научите да испричате добру причу и да одржите разговор живим. Испричајте шалу. Управо то чини дружење са другим људима нечим више од праисторијске потребе за преживљавањем.

Допустите другима да заблистају

Мало шта људе одбија више од надмености. Хјум сматра да је претерана и непрестана сујета толико непријатна јер непосредно угрожава сујету других. Другим речима, када непрестано истичемо сопствену лепоту, успех, моћ, богатство или било коју другу предност, код других стварамо осећај да су ружнији, слабији, сиромашнији или мање успешни.

Допадљива особа поседује искрену скромност. То не значи самопонижавање или лажну снисходљивост, већ тихо самопоуздање које не захтева сталну потврду од других.

Признајте своје мане, нашалите се на рачун неке сопствене грешке из прошлости и упутите другима искрен комплимент због тога какви су или шта раде.

Шкотски Конфучије

Више од две хиљаде година пре Хјума, кинески филозоф Конфучије тврдио је да је једна од основних врлина ли (Li), односно друштвена прикладност. То је способност да „прочитате атмосферу“ и понашате се у складу са околностима.

У сваком тренутку играмо улогу коју ситуација од нас захтева. Није лицемерно разговарати на један начин са једном особом, а на други са неком другом – то је део људске природе. Ако је Конфучије био у праву, то је и део онога што човека чини истински добрим.

Хјум се с тим слагао. Истиче да понашање које је сасвим примерено младој особи може изгледати смешно код старијег човека. Слично томе, простачки хумор, вика и галама који су прихватљиви у кафани вероватно нису примерени на озбиљном скупу. 

Допадљива особа пажљиво прати окружење и уме да се прилагоди атмосфери у којој се налази. Она мења своје понашање и разговор водећи рачуна о „узрасту, полу, карактеру и положају људи у друштву“.

Оперите одећу с времена на време

Можда звучи изненађујуће једноставно за једно филозофско дело, али Хјум изричито наводи физичку чистоћу као врлину која је другима непосредно пријатна.

Данас, захваљујући водоводу и масовној производњи, већина нас може да се истушира топлом водом, опере косу и купи дезодоранс, сапун или пасту за зубе у најближој продавници. У Хјумово време било је другачије. Ако сте желели да будете у друштву других људи, требало је бар да се потрудите да не ширите непријатан мирис.

Међутим, иза тога стоји и шира порука – физичка страна наших односа са другима.

Када разговарате са неким, делите исти простор. То значи да је пожељно да не миришете на црни лук ако то можете да избегнете. Не би требало да подригујете, испуштате гасове или се непрестано чешете по интимним деловима тела. Али то такође значи да не треба да заузимате толико простора да људима поред вас буде непријатно.

Све ово није позив на претварање. Ради се о томе да не заборавимо да смо и даље чопорске животиње – само са много бољом хигијеном.

Зато оставите его по страни, будите ведрији, допустите другима да дођу до изражаја, процените атмосферу у просторији и водите рачуна о личној хигијени. Ако све то будете чинили, нико вас неће оставити иза себе да се сами борите.