Љубав без рецепта: Зашто здрава веза није ни гушење ни дистанца

Савети за упознавање често приказују интимност као затегнуту жицу – или је не вучете довољно или је вучете превише. Оба потеза се тумаче као црвена застава. У ствари, интимност није универзална и нивои пријатности варирају – не само између појединаца, већ и у њиховим везама.

У новој књизи Чин балансирања, терапеуткиња и стручњак за везе Недра Гловер Тавваб доводи у питање најштетније митове о блискости, прави разлику између здраве и нездраве зависности у вези и показује како можемо да научимо да се ослањамо на друге људе, а да притом не изгубимо себе.

Ако сте сами не можете научити да будете са другима

Људима се често саветује да не улазе у везе док не буду спремни или док не науче како да буду сами. Проблем је у томе што се многе важне вештине у односима могу научити само радом, напомиње Тавваб.

„Шта вам се свиђа, шта вам се не свиђа, како се носити са другим људима и решавати несугласице: те ствари се уче у везама“, каже терапеуткиња. „Нажалост, када смо сами, не стичемо никакву праксу.“

То не значи да треба да осећате обавезу да почнете да се забављате или да ускочите у романсу пре него што се осећате спремно, додаје ауторка књиге. Све врсте веза и интеракција пружају прилике за учење о другим људима и нама самима.

„Ако сам научила да управљам проблемом поверења са колегом, могу то да применим на романтичну везу, пријатељство или породичну везу.“  Те преносиве вештине су још један разлог за тражење везе, преузимање друштвених ризика и одупирање таласу самоизолације.

„Зависност“ није ружна реч

Зависити од партнера у вези се генерално тумачи као лоша ствар. У последње време „заплетеност“ (enmeshment) – психолошки концепт који описује замагљивање личних граница унутар везе – постала је популарна на друштвеним мрежама као нешто на шта треба обратити пажњу и избегавати.

Али чак ни ова врста везаности „није толико лоша“, сматраТавваб. „Када почнемо да се забављамо са неким, упаднемо у овај мали запетљани ентитет, и то је одлично – неко време.“

На дужи рок, или као доследан приступ, претерано везивање – имати нереална очекивања од партнера и осећати се повезано са њим на штету сопственог идентитета – је нездраво, каже Тавваб.

Али широко распрострањен отпор према блискости или зависности од партнера подстиче култура која се хвали независношћу и аутономијом, често до неискрених граница, напомиње терапеуткиња, јер у суштини, нико и ништа не постоји изоловано, истиче Тавваб. „Наша одећа, наше намирнице, све што улази у наше домове – све је од других људи. Већ смо зависни.“

Бити претерано независтан – опирати се да будете рањиви, одбијајући подршку и тежећи „да све урадите сами“ – подједнако је препрека дубоким и смисленим везама.

„Здрава верзија везаности и блискости је могућност да имате систем подршке, да постављате границе и да приметите када нешто постаје претерано и да направите нека прилагођавања“, саветује Тавваб.

Нисмо осуђени да понављамо претходне обрасце

Та способност да проценимо наше односе, како се осећамо у њима и направимо промене тамо где је потребно је кључна за здраве односе – и може се научити.

Често, савети за забављање могу људе представити као фундаментално „недоступне“, „избегавајуће“ и иначе осуђене да понављају своје претходно понашање. Али то не значи да је то непроменљиво, каже Таваб.

Увиђање проблема може бити позитиван корак ка промени наших инстинктивних реакција у везама и дати нам довољно сигурности да пустимо људе унутра или им дозволимо улазак у наш простор.

… али не можемо увек веровати својим инстинктима

Иако стилови везаности нису доследни или непроменљиви, наша прошла искуства често играју улогу у томе како доживљавамо блискост.

На пример, можда мислите да је ваш партнер превише везан за своју породицу, али то само они могу да процене колико је то здраво, напомиње терапеуткиња. „Понекад је то само складна породица, а пошто је ви немате, видите то као лошу ствар.“

Та различита очекивања и нивои пријатности у вези могу бити тешки за сналажење, посебно у раним фазама забављања. Али само праћење наших инстинкта и чињење онога што нам долази природно може нас спречити да створимо дубоке везе и да нас држи заглављенима, каже Тавваб.

Уместо да делујете на основу свог импулса да инсистирате на блискости или се удаљите, она предлаже да негујете радозналост о томе шта то подстиче – и можда да изаберете другачији одговор.

„Ако приметите да сте анксиозни и помислите: 'О, боже, опет се дешава', запитајте се... Како могу да се поставим другачије са овом особом? Шта да кажем што би могло да смањим део те анксиозности?“

Можда ћете открити да се ваши страхови сами појачавају или да сте одговорнији за стварање те познате динамике него што мислите.

Не постоји универзална блискос – или чак 50:50

Оно што нека особа сматра гушењем, некој другој може бити подршка, што значи да се исплати бити свестан колики степен блискости или простора вам одговара, каже Тавваб.

Али бити јасан у вези са својим потребама, не уклања потребу за компромисом и преузимањем одговорности за њихово задовољавање.

Понекад кажњавамо партнере због тога што не испуњавају све наше потребе, или чак очекивања која нисмо изразили. „Узнемиравамо се јер не могу бити оно што нам је потребно... и то нам ствара много проблема у нашим везама.“

Чак и тежња ка једнакости може бити превише узвишен циљ, не узимајући у обзир индивидуалне стилове и разлике. У свим везама, не само романтичним, „постоје неке ствари које једна особа добро ради и неке ствари које друга добро ради“.

Уместо да водите рачуна или тежите ка поравнању, покушајте да се прилагодите и прихватите друге људе онаквима какви јесу, а да притом останете свесни својих граница.

Верујте својим осећањима – али немојте се плашити сукоба

На крају крајева, каже терапеуткиња, најбоља мера здравља везе јесте како се осећате у њој.

То не значи да у ћемо у неким случајевима бити слепи за знаке упозорења или да нас наши инстинкти неће одвести на странпутицу. Неке везе делују јако само зато што су нам познате, не нужно на продуктиван или позитиван начин, упозорава Тавваб.

Ако пријатељи или породица којима верујете примете ствари о вашем партнеру или вези које нисте приметили и забринути су због начина како се партнер/ка према вама опходи, „то је нешто што треба послушати“, истиче ауторка.

Али ако се осећате безбедно, поштовано и слободно да се изразите и потражите подршку, „рекла бих да је то прилично здрав однос. Поштујете њихове границе, они поштују ваше, може бити неслагања и свађе, али то је и даље безбедно.“

Осећање нелагодности, па чак и сукоба, само су део односа са другим људима и често су показатељ раста, закључује терапеуткиња и стручњак за везе, Недра Гловер Тавваб.