Туциндан, Бадњи дан и божићни обичаји – симболика, традиција, веровања

Последња недеља уочи Божића у српској традицији посвећена је очевима, а обичај њиховог „везивања“ симболично повезује породицу и дом. Етнолог Александар Репеџић објашњава да тај обичај наставља низ који је започет празницима посвећеним мајкама и деци.

„Деца данас везују очеве, симболично, да би све било везано за кућу и породицу. Отац је тај који штити и породицу и децу, а као и код мајки, деца их 'одвезују' уз поклон, без обзира на године“, наводи Репеџић и додаје да је реч о уводном обичају у дане који следе.

Регионалне разлике и богатство обичаја

Период од Туциндана до Божића обележен је бројним обичајима који се разликују од краја до краја. Репеџић истиче да је та разноврсност једна од највећих вредности народне традиције.

„У Хомољу, у селу Вуковац, постоји обичај ‘стараца’, где се младићи маскирају како би симболички обезбедили добробит за село. У влашком селу Лазница тај обичај се зове ‘профакуца’. Тај циклус траје све до Малог Божића, односно Српске православне Нове године“, објашњава етнолог.

Симболика бадњака и магијско-религијске радње

Бадњи дан заузима централно место у божићним обичајима. Бадњак, каже Репеџић, има снажну симболичку улогу.

„Сам бадњак представља жртву која се приноси. Са њим се поступа као са жртвом, а паљење и појава положајника или 'Милована' имају за циљ да обезбеде просперитет за читаву годину“, наводи Репеџић.

Додаје да се кроз магијско-религијске радње, попут џарања по ватри, симболично започиње нова година и нови животни циклус.

Коледари, вртепи и дочек Божића

Обичаји уношења бадњака и дочека Божића такође се разликују у зависности од региона. У Срему су познати вртепи, док се у другим крајевима Србије појављују коледари.

„Некада су то били момци, данас су углавном деца, која од куће до куће добијају симболичне поклоне – орахе, воће или новац“, каже Репеџић.

Чесница и значење парице

Један од најпрепознатљивијих божићних обичаја јесте ломљење чеснице, али и он има регионалне варијације.

„У Пироту се чесница ломи на Бадњи дан, док је у већем делу Србије то обичај на сам Божић. Онај ко пронађе парицу верује се да ће имати просперитет током целе године“, објашњава етнолог.

У чесницу се, додаје, често стављају и други симболи – жито, кукуруз, пасуљ или гранчица дрена, „да дрен обезбеди здравље, а жито и кукуруз плодност“.

Мир у кући као суштина празника

Иако су се неки обичаји временом мењали, суштина Божића, према речима Репеџића, остала је иста.

„Деци се говорило да се на Божић не смеју свађати или тући, јер празник треба дочекати у миру. То је празник породице, куће и најближих.“

Да ли празници губе значај?

На питање да ли празници данас имају мању тежину него некада, Репеџић одговара да не дели тај утисак.

„Видим да све више младих људи поштује божићни пост и обичаје. Слави се у складу са могућностима, али суштина је иста – мир, здравље и заједништво“, наглашава етнолог.

Порука за предбожићне дане

Говорећи о поруци предстојећих празника, Репеџић истиче значај породице и међусобне пажње.

„Треба да мислимо о нама и нашој породици, да празнике проведемо у миру. Да позовемо некога кога дуго нисмо, да честитамо. Божић је најрадоснији хришћански празник и тако би требало и да га доживимо“, поручује етнолог.